Španija je 2022. godine doživela najtopliju godinu od kada su počeli da se beleže, saopštila je u ponedeljak nacionalna meteorološka služba zemlje, dodajući da je nekoliko severnih gradova takođe bilo neobično toplo na Novu godinu 2023.
Zemlje širom sveta suočile su se sa ekstremnim vremenskim prilikama, uključujući visoke temperature i sušu širom Evrope, koje su prošle godine podstakle požare, oštetile useve i dovele do ograničenja upotrebe vode.
Španija je zabeležila prosečnu temperaturu za godinu od skoro 15,5 stepeni Celzijusa (59,9 Farenhajta), najvišu od kada su rekordi počeli 1916, saopštila je nacionalna meteorološka služba Aemet u tvitu.
To je bio prvi put da je prosečna godišnja temperatura prešla 15 stepeni Celzijusa, dodala je kancelarija.
U Španiji su temperature više puta rasle u uzastopnim toplotnim talasima od maja do oktobra, a živa je skočila iznad 40 stepeni Celzijusa u velikim delovima zemlje.
Osim marta i aprila, preostali meseci 2022. bili su „topliji nego inače, posebno maj, jul i oktobar koji su bili izuzetno topli“, saopštila je meteorološka kancelarija u preliminarnom izveštaju prošlog meseca.
Izuzetno toplo vreme nastavilo se iu novoj godini, a nekoliko severnih gradova zabeležilo je rekordne vrednosti na Novu godinu.
Aerodrom Bilbao dostigao je 25,1 stepen Celzijusa, najtopliju temperaturu zabeleženu u gradu u januaru i više kao letnji dan nego na početak godine, saopštila je nacionalna meteorološka služba.
Prosečna julska temperatura za grad je sredinom dvadesetih.
Španija je takođe zabeležila jednu od svojih najsušnijih godina 2022. godine, a samo 2005. i 2017. imale su manje padavina, dodaje se.
Ograničenja vode
Kapacitet rezervoara u zemlji krajem decembra bio je 43 odsto, ispod desetogodišnjeg proseka od 53 odsto, prema ministarstvu životne sredine.
Barselona i veliki delovi severoistočnog španskog regiona Katalonije uveli su restrikcije vode zbog nedostatka kiše.
Mere uključuju zabranu upotrebe vode za piće za pranje spoljašnjih delova kuća ili automobila ili za punjenje bazena, kao i smanjenje količine vode koja se koristi za navodnjavanje.
Visoke temperature ovog leta izazvale su smrt 4.744 osobe u Španiji, prema proceni instituta za javno zdravlje zasnovanoj na broju prekomernih smrtnih slučajeva zabeleženih tokom tog perioda.
Toplota može ubiti izazivanjem toplotnog udara, koji oštećuje mozak, bubrege i druge organe, ali može izazvati i druga stanja kao što su srčani udar ili problemi sa disanjem.
Izuzetno sušna i topla godina pogodovala je eksplozivnim šumskim požarima koji su opustošili preko 300.000 hektara (740.000 hektara) zemlje u Španiji, prema satelitskoj službi za praćenje EFFIS Evropske unije, što je najveća količina u poslednje dve decenije.
Zemlja se zagrejala za više od 1,1 stepen Celzijusa od kasnog 19. veka, pri čemu se otprilike polovina tog povećanja dogodila u poslednjih 30 godina, saopštila je Svetska meteorološka organizacija u novembru.
Gasovi sa efektom staklene bašte koji čine više od 95 odsto zagrevanja su na rekordnom nivou, pokazalo je godišnje stanje globalne klime tela.