Šef multinacionalnih snaga predvođenih Kenijom zaduženih za suzbijanje nasilja bandi na Haitiju rekao je „nema mesta neuspehu“ i u ponedeljak se obavezao da će obezbediti demokratske izbore, ali nije postavljao pitanja kao glavni ostaju.
Brifing na nacionalnom nivou bio je prvi javni komentar kenijskih snaga koje su stigle krajem prošlog meseca na Haiti, mesecima nakon što su moćne bande preuzele kontrolu nad većim delom glavnog grada Port-o-Prensa i izazvale ostavku premijera.
„Imamo posao za koji smo posvećeni“, rekao je kenijski oficir Godfri Otunga. „Nameravamo da to postignemo bliskom saradnjom sa vlastima Haitija i lokalnim i međunarodnim partnerima posvećenim novom Haitiju.
Policijska misija koju podržavaju Ujedinjene nacije, kojoj su Sjedinjene Države obećale podršku od preko 300 miliona dolara, dovedena je u pitanje od samog početka. Kod kuće, kenijska policija je dugo bila optužena od strane posmatrača i svedoka za kršenje ljudskih prava, uključujući i nedavne proteste.
Novi premijer Haitija Gari Konil nazvao je istoriju strane intervencije u svojoj zemlji „mešanom vrećom“ koja uključuje kršenje ljudskih prava i „nedostatak poštovanja suvereniteta i lokalne kulture“.
Neki na Haitiju su, međutim, dočekali novu misiju sa nadom.
Kenija je obećala 1.000 policajaca međunarodnim policijskim snagama — 200 ih je prvobitno stiglo — a Conille je prošle nedelje rekao Savetu bezbednosti UN da će sledeći kontingent stići „vrlo brzo“. Kasnije će im se pridružiti i policije sa Bahama, Bangladeša, Barbadosa, Benina, Čada i Jamajke. Snage će imati ukupno 2.500 ljudi.
Prelazni savet je u maju imenovao Konila za novog premijera. Američki zvaničnici su ga pozvali da da prioritet uspostavljanju izbornog veća dok zemlja nastoji da obnovi svoju vladu. Konil ima zadatak da stabilizuje zemlju u pripremi za demokratske izbore u februaru 2026.
Otunga je rekao da nova misija ima za cilj da „stvori bezbednosne uslove koji pogoduju održavanju slobodnih i poštenih izbora“.
Šef haićanske policije Normil Rameau takođe se obratio naciji, rekavši da je misija usredsređena na vraćanje svih oblasti od kontrole bandi, vraćanje prisustva policije u regionima koji nemaju ovlašćenja i pomoć Haićanima koje su bande raselile da se vrate kućama. Više od pola miliona ljudi je raseljeno.
Rameau i druge vlasti Haitija nisu podelile detalje o budućim operacijama, navodeći strateške razloge i rekavši da ne žele da obaveste bande o svojim planovima.
Haiti je tražio međunarodne snage za borbu protiv bandi 2022. godine, a generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš je mesecima apelovao da neka zemlja predvodi snage pre nego što se Kenijci izjasne.
Bande su porasle na vlasti od ubistva predsednika Žovenela Moisa 7. jula 2021. i sada se procenjuje da kontrolišu do 80 odsto kapitala. Nalet ubistava, silovanja i kidnapovanja doveo je do nasilne pobune grupa civilnih osvetnika.
