U pokušaju da potvrde svoj suverenitet nad delom Antarktika, čileanski zvaničnici odbrane održali su sastanak na napuštenoj vazduhoplovnoj bazi na ovom kontinentu. Članica parlamentarnog odbora za odbranu, Kamila Flores, izjavila je da je ovaj potez simbolizovao „čin suvereniteta, čuvanja i podrške našem nacionalnom integritetu suočenim sa bilo kakvim pretnjama“, posebno ističući Rusiju kao pretnju.
Sastanak dolazi u svetlu nedavnih medijskih izveštaja o otkriću ogromnih rezervi nafte na Antarktiku od strane Rusije 2020. godine. Navodno, ruski istraživački brod „Aleksandar Karpinski“ otkrio je oko 500 milijardi barela sirove nafte, što je izazvalo zabrinutost kod čileanskih i argentinskih vlasti, koje imaju teritorijalne pretenzije na ovaj kontinent.
Zakonodavci su se bavili „preovlađujućim geopolitičkim uslovima“ na Antarktiku, koji je bogat mineralnim resursima i zalihama slatke vode, ali nema suverenu vladu. Čile i Argentina, kao dve od sedam zemalja koje polažu pravo na delove Antarktika, izrazile su zabrinutost zbog ruskih istraživanja u Vedelovom moru, gde se njihove pretenzije preklapaju sa zahtevima Velike Britanije.
Francisko Unduraga, šef čileanskog komiteta za odbranu, rekao je da će Čile „nastaviti da brani ono što veruje da je pravedno“, osuđujući „lukave težnje“ drugih nacija koje žele veći uticaj na Antarktik.
Kada su se pojavili izveštaji o ruskim projektima vađenja resursa, Argentina je tražila objašnjenje o namerama Rusije, dok je čileanski predsednik Gabrijel Borić obećao da će se „odlučno suprotstaviti bilo kakvoj komercijalnoj eksploataciji minerala i ugljovodonika“.
Pitanje Antarktika ponovo je podstaklo tenzije između Borićeve levičarske vlade i argentinske krajnje desničarske vlade. Argentinski predsednik Havijer Milei najavio je izgradnju južne pomorske baze uz učešće SAD kako bi pomogao Argentini da polaže pravo na Antarktik, što je izazvalo pritužbe čileanskog ministarstva spoljnih poslova.
Geopolitička takmičenja na Antarktiku predstavljaju izazov za Ugovor o Antarktiku, koji je 1959. godine proglasio ovaj kontinent naučnim rezervatom namenjenim miroljubivim svrhama. Porast nivoa mora, neregulisani turizam i ribolov krila u Južnom okeanu dodatni su izazovi za sistem zasnovan na konsenzusu.
Ova situacija naglašava kompleksnost geopolitike na Antarktiku i potencijalne sukobe oko resursa u jednom od poslednjih preostalih netaknutih regiona na Zemlji.
