Srpska dijaspora u Parizu je obeležila 90 godina od smrti kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, nakon što su godišnjicu obeležili i u Marselju 9. oktobra, saopštili su organizatori.
Konzulka Srbije u Parizu Anđelka Šimšić podsetila je da je 9. oktobra 1934. u Marselju, pored kralja Aleksandra Prvog, u atentatu stradao i ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu.
„Kralj Aleksandar bio je veliki vizionar i neumorno se zalagao za mir i stabilnost, ne samo na Balkanu već i širom Evrope. Njegova posvećenost stvaranju ujedinjene Jugoslavije i jačanju veza sa Francuskom svedoče o njegovoj rešenost da promoviše dijalog i međunarodnu saradnju“, rekla je Anđelka Šimšić.
Dodaje da je slično njemu, ministar spoljnih poslova Francuske bio strastveni zagovornik evropske stabilnosti i mira, delujući u ime francuskog naroda i evropskog jedinstva.
„Danas se sa dubokim poštovanjem sećamo te dvojice velikana, ali i sa obnovljenom posvećenošću da branimo mir, bratstvo i prijateljstvo između naših naroda“, poručila je Šimšić.
Ističe da je neophodno da učimo iz zajedničke istorije u kojoj smo, kako kaže, izgradili 185 godina čvrstih bilateralnih odnosa.
„Od 2011. godine Srbija i Francuska su strateški partneri, a mi smo odlučni da dalje unapređujemo tu saradnju“, rekla je Šimšić.
Komemoracija je obavljena ispred spomenika kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i kralja Petra Prvog Karađorđevića u Parizu.
Među prisutnima bila je Nevena Milić ispred Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, ambasadorka Bosne i Hercegovine Bojana Kondić Panić, prota Slavko ispred Srpske pravoslavne crkve Eparhije zapadnoevropske, kao i predstavnici dijaspore.
Komemoraciju je, uz podršku ambasade Srbije u Francuskoj, organizovalo pet udruženja „Svesrpska zajednica Francuske“ „Evropska federacija mladih Srba Evrope“, „Kraguji“, „Savez srpskog folklora Francuske“ i „Svi Srbi u Parizu“.
Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, koji je predvodio Srbiju u borbama od 1912. do 1918. u oba balkanska i Prvom svetskom ratu i začetnik Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije, ubijen je 9. oktobra 1934. u Marselju tokom državne posete Francuskoj.
Pored njega, stradao je i ministar spoljnih poslova Francuske Luj Bartu.
Pozadina atentata ostala je nejasna, a neposredni izvršilac bio je Bugarin Vlado Georgijev Černozemski.
Kralj Aleksandar sahranjen je na Oplencu kod Topole, u crkvi Svetog Đorđa, spomen-crkvi i mauzoleju dinastije Karađorđević.
