Trenutno se broj mesta u Bundestagu povećava iz godine u godinu zbog posebnosti sistema glasanja u Nemačkoj. Svaki birač ima dva glasa na parlamentarnim izborima: prvi – za kandidata iz svog okruga, drugi – za partijske liste u šesnaest nemačkih saveznih država, čiji rezultat određuje proporcionalnu zastupljenost partija u parlamentu.
Kako neke stranke dobijaju više mesta na izborima u okrugu nego na glasanju na listi, dodaju se dodatni poslanici da bi se održao tačan odnos stranačkih mesta dobijenih u drugom glasanju – što rezultira povećanjem broja poslanika u Bundestagu.
Novim predlogom zakona predviđeno je da svi kandidati izabrani na izborima u okrugu neće ući u Bundestag ako njihova stranka dobije manje mesta u drugom glasanju.
„Ako ništa ne promenimo, Bundestag će nastaviti da raste. Želimo da zaštitimo sposobnost parlamenta da deluje“, rekao je u ponedeljak Til Štefen, poslanik koalicione stranke Zeleni.
Umesto toga, suprotstavljena je Hrišćansko-socijalna unija, bavarska partija koja na saveznim izborima nastupa u istom bloku sa Hrišćansko-demokratskom unijom i, po pravilu, dobija dodatna mesta u Bundestagu na račun postojećeg sistema. Lider CSU Markus Seder je već nazvao nacrt zakona „napadom na demokratiju“.
Očekuje se da će dokument u petak podržati sve koalicione stranke, pa će za njega glasati prosta većina poslanika i on će biti usvojen.
Podsetimo, većina građana Moldavije je 2019. godine na referendumu podržala ideju da se broj poslanika smanji sa 101 na 61.
