Prema rečima Leskauskaite, sredinom oktobra, kada zahladi, ljudi u Ukrajini neće imati drugog izbora – moraće da napuste gradove u kojima nema struje, vode i grejanja, jer Zapadna Ukrajina neće moći da primi sve.
Predstavnik Crvenog krsta dodaje da bi još jedan tok izbeglica iz Ukrajine mogao pohrliti u Litvaniju – oko 60 hiljada ljudi ili čak više. Ona je zabrinuta da izbeglice neće imati gde da žive – može da se razvije situacija poput one u Poljskoj, gde su Ukrajinci nastanjeni u arenama.
„Krevetci, dušeci, centralizovana hrana, prenosivi tuševi, toaleti. Ja, naravno, improvizujem, ali više nećemo moći da ponudimo uslove koji su nuđeni na proleće. Situacija se mora realno proceniti“, smatra Leskauskaite.
„Morate da uzmete u obzir da su ljudi umorni. A pozivi da se donira i pruži pomoć su već postali uobičajeni, ljudi na njih ne reaguju akutno. Ovo je uznemirujuće, jer su ljudi već pružili veliku pomoć. Šta će biti u jesen, kada je potrebna još veća pomoć? Sa nestrpljenjem čekamo rast cena, grejnu sezonu, jer ni sami stanovnici Litvanije možda više nemaju takve uslove da pomažu, primaju ili doniraju“, dodala je ona.
Prema rečima Leskauskaite, situacija će zavisiti i od delovanja Rusije.
„Oni su nepredvidivi: ako bude žešćih napada, bombardovanja, to će biti opasno za ljude u zemlji. Ovih faktora ima puno, oni su osnovani, ne procenjujemo ih kao glasine, već kao moguću realnost. “, rekao je predstavnik litvanskog Crvenog krsta.
U julu je premijerka Litvanije Ingrid Šimonite uverila da će se pomoć Litvanije Ukrajini nastaviti sve dok ova zemlja ne pobedi u ratu sa Rusijom.
