Putovanje brazilskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve u Peking jasno je pokazalo da on računa na Kinu da pomogne u oživljavanju posrnulog industrijskog sektora te južnoameričke nacije, piše AP.
Nakon što se Lula u petak sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, brazilski ministar finansija Fernando Hadad rekao je novinarima da nacije planiraju „iskorak“ u svojim odnosima.
„Predsednik Lula želi politiku reindustrijalizacije. Ova poseta predstavlja novi izazov za Brazil: dovođenje direktnih investicija iz Kine“, rekao je Hadad. On je dodao da Brazil želi i jake veze sa SAD, ali je sa žaljenjem primetio da su nedavno „neke američke kompanije donele odluku da napuste Brazil“.
Industrijska politika je bliska i draga Luli, bivšem čeličanu koji je postao sindikalni vođa. Decenijama kasnije, on je pokrenuo svoju ponudu za treći predsednički mandat na surovom predgrađu Sao Paula ispred fabrike automobila. To područje – i zemlja – proizvodi sve manje proizvedene robe.
Brazilski nacionalni institut za statistiku saopštio je u julu 2022. da je Brazil izgubio milion radnih mesta u industriji tokom prethodne decenije, što je pad od 11,6%. Institut je 2021. rekao da industrijski sektor zemlje predstavlja 18,9% BDP-a Brazila, što je pad sa 38% tri decenije ranije.
Tokom godina, Brazil je postao veliki izvoznik sirovina, a Kina ih je halapljivo trošila. Kina je pretekla SAD kao najveće izvozno tržište Brazila 2009. i svake godine kupuje desetine milijardi dolara soje, govedine, rude gvožđa, živine, pulpe, šećerne trske, pamuka i sirove nafte.
Azijski gigant i latinoamerička elektrana imali su pomalo hladan odnos u poslednje četiri godine kada je lider krajnje desnice Žair Bolsonaro bio predsednik u Braziliji. Čak su i neki od Bolsonarovih pristalica u sektoru agrobiznisa bili kritični prema ispadima koji su se protivili Kini.
Lula se u četvrtak sastao sa izvršnim direktorom kineskog proizvođača BID, koji proizvodi električne autobuse i koji je u pregovorima da započne rad u fabrici u brazilskoj državi Baija, saopštila je Lulina kancelarija. Prethodni vlasnik, Ford Motor Co., objavio je 2021. da zatvara fabriku, zajedno sa još dvojicom u Brazilu.
Brazil je već najveći primalac kineskih investicija u Latinskoj Americi, navode kineski državni mediji. A Lula ne želi samo više ulaganja; on takođe traži partnerstva koja dovode u pitanje hegemoniju ekonomskih institucija i geopolitike u kojima dominira Zapad, uključujući diplomatiju oko rata u Ukrajini.
Lulina poseta uključivala je u četvrtak zakletvu bivše brazilske predsednice Dilme Rusef kao šefa Nove razvojne banke koju podržavaju Kinezi, a koja finansira infrastrukturne projekte u Brazilu i drugde u svetu u razvoju.
Banka sebe predstavlja kao alternativu Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, koji često nameću uslove zajma koje zemlje u razvoju kritikuju kao kaznene.
Lula i Si su nadgledali potpisivanje sporazuma u 15 oblasti, u rasponu od poljoprivrede do aeronautike, što je naglasilo poboljšanje odnosa od kada je Lula preuzeo vlast u januaru.
„Kao sveobuhvatni strateški partneri, Kina i Brazil dele široke zajedničke interese“, rekao je Si, prema kineskom ministarstvu spoljnih poslova.
„Kina… vidi odnose kao visoki prioritet na svom diplomatskom planu“, rekao je on.
Čarls Tang, koji predsedava brazilsko-kineskom privrednom komorom, rekao je za Asošiejted pres da očekuje nekoliko novih ugovora za kineske infrastrukturne investicije nakon putovanja.
„Kina ima tendenciju da ulaže novac u to, kao što je to učinila u Africi. Kina je puna rezervi za investicije i može da preuzme trenutne rizike u Brazilu“, rekao je Tang telefonom.
Ovo putovanje je bila Lulina treća poseta Kini, ali prva sa Sijem kao predsednikom. U petak su se dvojica lidera sastala tri sata — mnogo duže nego što je bilo predviđeno.
„Trajanje sastanka govori samo za sebe“, rekao je brazilski ambasador Markos Gavao kasnije na kasnovečernjoj konferenciji za novinare.
Si je pozdravio Lulu uz pune vojne počasti, uključujući i pozdrav iz 21 puške, u Velikoj dvorani naroda pored trga Tjenanmen u srcu kineske prestonice. Dvojica lidera prošetala su uz zvuk brazilske pesme „Novo Tempo“ — ili „Novo vreme“ na engleskom.
Brazilski lider nastoji da obnovi veze sa Kinom nakon turbulentnih odnosa pod Bolsonarom, koji je pokazao malo interesovanja za inostrana putovanja.
U petak je sin bivšeg predsednika, senator Flavio Bolsonaro, kritikovao Lulu zbog pristajanja na Kinu.
„Jedina stvar koja nedostaje je vođenje direktnog rata protiv Sjedinjenih Država… Lula hoda opasnim putem zajedno sa diktaturama i neprijateljima demokratije, poput Venecuele, Kube i Nikaragve“, rekao je mlađi Bolsonaro na društvenim mrežama.
U februaru je Lula otputovao u Vašington, gde su on i američki predsednik Džo Bajden istakli važnost odbrane demokratije i očuvanja amazonske prašume. Putovanje, međutim, nije donelo očekivano finansijsko obećanje za brazilski Amazon fond.
Razgovori Lula-Sija dotakli su se sukoba u Ukrajini, a lideri su se složili oko potrebe za sporazumnim rešenjem, navodi kineska državna televizija CCTV.
Ključni deo Lulinog rada u inostranstvu je njegov predlog da Brazil i druge zemlje u razvoju, uključujući Kinu, posreduju u miru. Međutim, njegov predlog da Ukrajina ustupi Krim iznervirao je Kijev i njegove najbliže pristalice, naime SAD i Evropu.
U jednom od otprilike 50 procurelih poverljivih dokumenata na platformi Discord koje je pregledao AP navodi se da je krajem februara rusko ministarstvo spoljnih poslova podržalo Lulin plan da osnuje klub navodno nepristrasnih posrednika, jer bi to „odbacilo zapadne paradigma agresor-žrtva“. U prilogu se kao izvor navodi elektronski nadzor.
Kina je takođe nastojala da igra ulogu u okončanju sukoba, iako na način veoma podržava Moskvu. Odbio je da osudi invaziju, kritikovao je ekonomske sankcije Rusiji i optužio SAD i NATO da izazivaju sukob.
Lulino putovanje u Kinu predstavlja značajan kontrast u odnosu na „nezainteresovanu posetu Vašingtonu“ i pruža polugu protiv Evrope, rekao je Oliver Stuenkel, politikolog sa Univerziteta Getulio Vargas Fondacije i istraživačkog centra.
„Ovaj pristup sa Kinom bi zapravo mogao da učini da Evropljani budu spremniji za sklapanje sporazuma sa Brazilom, kako ne bi izgubili još veći tržišni udeo u odnosu na Kinu u Južnoj Americi“, rekao je Stuenkel.
