Biće to druge velike opštenacionalne demonstracije nakon prvih 19. januara, koje su takođe okupile više od milion ljudi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da za zaštitu javnog reda upotrebi oko 11.000 policajaca i žandarma. Mogući broj učesnika se procenjuje na 1-1,2 miliona ljudi. Najveće akcije, osim u Parizu, očekuju se u Tuluzu, Marseju, Lionu, Monpeljeu, Grenoblu.
Podsećamo da će ove nedelje skupštinski odbori početi da razmatraju projekat penzione reforme i sedam hiljada amandmana na isti. Premijer Francuske i dalje isključuje kompromise u vezi sa reformom, uprkos negodovanju javnosti.
Plan francuske vlade predviđa postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje za tri meseca svake godine kako bi se dostigao cilj od 64 godine do 2030. godine, umesto sadašnjih 62. Francuska vlada je ranije planirala da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina. Osim toga, od 2027. godine – osam godina ranije nego što je ranije planirano – biće potrebno minimalno 43 godine staža za primanje pune penzije.
Pokazalo se da je predložena penziona reforma bila krajnje nepopularna među Francuzima uopšte, a posebno među sindikatima. Ovi potonji su ogorčeni što se time narušavaju zakonska prava radnika i umesto podizanja starosne granice za odlazak u penziju, predlažu dodatni porez na bogatstvo ili povećanje doprinosa poslodavaca koji idu za finansiranje penzija.
Remont penzionog sistema bila je ključna reforma francuskog predsednika Emanuela Makrona, uz koju je prvi put izabran 2017. godine. On je to objasnio potrebom da se smanji deficit penzijskog budžeta, jer je stopa zaposlenosti u Francuskoj među 60-64-godišnjacima jedna od najnižih među vodećim industrijskim zemljama.
