U Estoniji, nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu, naglo se povećao broj državljana Ukrajine, Belorusije i Ruske Federacije koji traže međunarodnu zaštitu.
O tome je obavestilo Odeljenje policije i granične straže (PPA) zemlje, kako piše „Evropska istina“, prenosi ERR.
Prema podacima agencije, u Estoniji je od 24. februara 2022. do 23. jula 2023. podneto ukupno 5.766 zahteva za međunarodnu zaštitu, u poređenju sa oko 100 zahteva prethodnih godina.
Prema rečima Silvestera Silver Stiuna, savetnika Odeljenja za EU i spoljne odnose Ministarstva unutrašnjih poslova, „glavni podnosioci zahteva su državljani Ukrajine koji nemaju pravo na privremenu zaštitu i odlučili su da podnesu zahtev za međunarodnu zaštitu jer su u opasnosti da se vrate u svoju zemlju“.
Kako je objašnjeno u PPA, mnogi građani Ukrajine koji su zatražili međunarodnu zaštitu već su bili u Estoniji pre početka rata u punom obimu, tako da ne podležu mehanizmu EU, ali u isto vreme ne žele da se vrate. svojoj domovini.
Komesarka Biroa za identitet i status PPA, Marina Pildma, napomenula je da je „broj zahteva za međunarodnu zaštitu u Estoniji od ruskih i beloruskih državljana dramatično porastao od početka rata (punih razmera).
U 2022. za zaštitu se prijavilo 213 državljana Ruske Federacije i Belorusije, što je 14 puta više, pošto je 2021. bilo 15, a 2020. 14 zahteva.
Istovremeno, u prvih sedam meseci ove godine podneta su 52 zahteva za međunarodnu zaštitu u Estoniji od državljana Ruske Federacije i 13 od državljana Belorusije.
Podsetimo, prema podacima Evrostata, do kraja marta 2023. godine status privremene zaštite u zemljama EU koristilo je 3,9 miliona izbeglica iz Ukrajine.
Evropska komisija je ranije saopštila da je spremna da preduzme neophodne mere za dalje produženje Direktive o privremenoj zaštiti ukrajinskih izbeglica, ukoliko bude potrebno, do 2025. godine.