Danska je postala treća nordijska zemlja koja uvodi obavezni vojni rok za žene. Ova odluka je doneta zbog bezbednosne situacije nakon napada Rusije na Ukrajinu i radi postizanja ravnopravnosti polova. Mlade Dankinje će se upisivati u vojnu evidenciju od 18. godine.
Mlade Dankinje, koje su napunile 18 godina do prvog jula ove godine, biće obavezne da se upišu u vojnu evidenciju, a regrutacija bi mogla početi već sledeće godine. Norveška je prva uvela obavezni vojni rok za žene 2015. godine, a Švedska je to učinila 2019. godine.
U Danskoj, obavezni vojni rok je deo šire reforme oružanih snaga, koja uključuje produženje vojnog roka sa četiri na jedanaest meseci od avgusta 2026. godine. Postoji zabrinutost da će se manje mladih odlučiti na dobrovoljno služenje vojnog roka, što može dovesti do nedostatka kandidata.
Mladići postaju vojni obveznici kada napune 18 godina, a od 2026. godine to će važiti i za žene. Međutim, ne pozivaju se svi mladi iz iste generacije, već se preostali popunjavaju nasumičnom lutrijom ukoliko nema dovoljno dobrovoljaca.
Reforma je pokrenuta zbog pogoršanja bezbednosne situacije u Evropi, posebno zbog pretnje koju predstavlja Rusija. Danska obaveštajna služba je nedavno upozorila na ovu situaciju, a vlada premijerke Mete Frederiksen ističe rodnu ravnopravnost kao ključni razlog za reformu.
Iako su desničarske partije prvobitno razmatrale veto na ovu odluku, promenile su mišljenje. Ipak, postoje kritike o spremnosti vojske za prihvatanje žena, a rasprave se vode o različitim pitanjima, uključujući obuku i opremu.
Vlada naglašava da će žene imati pristup svim vojnim dužnostima nakon osnovne obuke. Ipak, postoje sugestije da su žene manje potrebne zbog fizičke snage, ali su veoma korisne zbog specifičnih veština, kao što su informatičke tehnologije.
