Članovi odbora za odbranu Ričard Draks i Mark Fransoa, kao i bivši britanski ministar za Bregzit Dejvid Džons, podržali su Džonsonovu nominaciju za mesto generalnog sekretara NATO-a.
Oni podržavaju Džonsonovu kandidaturu za mesto kada bude upražnjeno sledeće jeseni nakon odlaska Jensa Stoltenberga.
Džonson je postao još jedan britanski političar čija se kandidatura razmatra, posle ministra odbrane Bena Volasa i bivših premijera Tereze Mej i Dejvida Kamerona.
Veruje se da bi britanski kandidat bio poželjniji za ovu funkciju zbog „nepoverenja SAD prema bilo kojoj ličnosti Evropske unije koja bi preuzela tu funkciju, s obzirom na ponovljene predloge planova za novu vojsku EU“, piše list.
Velikoj Britaniji veruju i baltičke države, a Džonson je stekao međunarodnu slavu jer je pomogao u izgradnji međunarodne koalicije protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ali postoje i skeptici u vezi sa idejom Džonsona, generalnog sekretara NATO-a. Lord Ričard Danat, bivši šef britanske vojske, rekao je da ne može da podrži Džonsona kao mogućeg kandidata za najviše mesto u NATO-u zbog njegovog karaktera.
„Nema sumnje da je učinio mnogo dobrog i naša puna podrška Ukrajini je fantastična. Ali bojim se da su njegove lične osobine na putu: nedostatak integriteta, nedostatak poverenja. Iskreno, ne želimo da stavljamo Boris Džonson na međunarodnoj sceni za još više ismevanja. On je sramota za naciju“, rekao je Danat za novine.
Visoki zvaničnik odbrane takođe je izrazio sumnju u uspeh Džonsonove kandidature, s obzirom na mogućnost da francuski predsednik Emanuel Makron stavi veto na tu ideju.
Podsetimo, Tajms je 23. jula, pozivajući se na izvore u kabinetu britanskog premijera, preneo da Boris Džonson, koji je podneo ostavku, namerava da se u budućnosti vrati na mesto šefa vlade.
