Argentinski libertarijanski predsednik Havijer Milei pokušao je da odbaci pogoršanu budžetsku krizu na javnim univerzitetima kao i obično politiku, nadmetanje sa njegovim levičarskim političkim rivalima koji imaju vlast nad liberalnim kampusima.
Mnogim studentima na elitnom Univerzitetu u Buenos Ajresu to se ne oseća tako, gde su sale zamračile, liftovi su se smrzli, a klima uređaji prestali da rade u nekim zgradama prošle nedelje. Profesori su držali predavanja za 200 ljudi bez mikrofona ili projektora jer javni univerzitet — među najboljima u Latinskoj Americi — nije mogao da pokrije račun za struju.
„Ovo je nezamisliva kriza“, rekla je Valerija Anjon, 50-godišnja profesorka književnosti, protestujući u utorak sa hiljadama drugih protiv Mileinih mera štednje u centru Buenos Ajresa. „Osećam se tako tužno zbog svojih učenika i zbog sebe.“
U svom nastojanju da dostigne nulti deficit, Milei smanjuje potrošnju širom Argentine — zatvara ministarstva, ukida kulturne centre, otpušta državne radnike i smanjuje subvencije. U ponedeljak je imao šta da pokaže, najavljujući prvi kvartalni fiskalni suficit Argentine od 2008.
„Omogućavamo nemoguće čak i kada je većina politike, sindikata, medija i većine ekonomskih aktera protiv nas“, rekao je on u televizijskom obraćanju.
Gomile univerzitetskih studenata i profesora izašle su u utorak sa nastave u masovnom pokazivanju prkosa, pridruživši se hiljadama demonstranata koji su ušli u centar grada. Neke privatno finansirane škole zatvorene su u znak solidarnosti. Protesti su zahvatili i druge gradove u Argentini. „Univerzitet će se braniti!“ vikali su učenici.
„Pokušavamo da pokažemo vladi da nam ne može oduzeti pravo na obrazovanje“, rekao je Santiago Ciraolo, 32-godišnji student društvenih komunikacija koji protestuje u utorak. „Ovde je sve na kocki.“
U znak veće ideološke borbe u igri, članovi sindikata i levičarskih partija takođe su ispunili ulice. Opisujući univerzitete kao bastione socijalizma gde profesori indoktriniraju svoje studente, Milei je optužio svoje političke neprijatelje da podstiču nezadovoljstvo. „Kognitivna disonanca koju ispiranje mozga stvara u javnom obrazovanju je ogromna“, rekao je on.
Od prošlog jula, kada je počela fiskalna godina, 200-godišnji Univerzitet u Buenos Ajresu, ili UBA, dobija samo 8,9% svog ukupnog budžeta od države, jer se godišnja inflacija sada kreće blizu 290%. Univerzitet kaže da je to jedva dovoljno za održavanje svetla i pružanje osnovnih usluga u nastavnim bolnicama koje su već smanjile kapacitete.
Proglašavajući hitnu finansijsku situaciju, UBA je prošle nedelje upozorila da će se bez plana spasavanja škola zatvoriti u narednim mesecima, ostavljajući 380.000 učenika srednjeg stepena. To je šok za Argentince koji besplatno i kvalitetno univerzitetsko obrazovanje smatraju nacionalnim pravom. UBA ima ponosnu intelektualnu tradiciju, iznedrila je pet dobitnika Nobelove nagrade i 17 predsednika.
„Ovaj univerzitet mi je dao pristup budućnosti, mogućnostima koje inače moja porodica i mnogi drugi sa našim nivoom prihoda nikada ne bi mogli da priušte“, rekao je Aleks Vargas, 24-godišnji student ekonomije. „Kada se povučete, vidite koliko je to važno za naše društvo.
Predsednik Milei je došao na vlast prošlog decembra, nasledivši ekonomiju u rasulu posle godina hronične prekomerne potrošnje i gušenja međunarodnog duga. Zamahujući motornom testerom tokom svoje kampanje da simbolizuje smanjenje budžeta, on ponavlja jednostavnu frazu sunarodnicima koji se vrte oko smanjenja budžeta i devalvacije pezosa od 50%: „Nema novca“.
Sve u svemu, Argentina stavlja oko 4,6% svog bruto domaćeg proizvoda u obrazovanje. Kritičari univerzitetskog sistema kažu da su budžetska smanjenja takođe pokušaj da se poveća efikasnost i poveća fiskalna transparentnost. Neki žele da strani studenti počnu da plaćaju članarinu. Javni univerziteti su besplatni ne samo za Argentince već i za međunarodne učenike, privlačeći legije studenata iz cele Latinske Amerike, Španije i šire.
„Odakle sam ja, visokokvalitetno obrazovanje je, nažalost, privilegija, a ne osnovno pravo“, rekla je Sofia Hernandez, 21-godišnjakinja iz Bogote u Kolumbiji koja studira medicinu na UBA. „U Argentini postoji model koji bih voleo da ima više zemalja.“
Vlada je kasno u ponedeljak saopštila da šalje oko 24,5 miliona dolara javnim univerzitetima i još 12 miliona dolara za održavanje rada medicinskih centara. „Rasprava je zatvorena i rešena“, rekao je portparol predsednika Manuel Adorni u utorak.
Univerzitetske vlasti se nisu složile, rekavši da obećani transfer — koji još uvek nisu dobili — pokriva samo delić onoga što im je potrebno. Za UBA to znači smanjenje budžeta za 61% godišnje, kada se uzme u obzir inflacija.
To takođe neće pomoći prihodima nastavnika kojima je vrednost plata smanjena za više od 35 odsto u poslednja četiri meseca, rekao je Matias Ruiz, sekretar za trezor UBA. Plate osoblja mogu biti i do 150 dolara mesečno. Mnogi nastavnici žongliraju sa više poslova samo da bi se snašli, i pitaju se da li će dobiti platu ceo sledeći mesec.
„Ovo ima veliki uticaj na naše istraživanje, na projekte i akademske aktivnosti koje možemo da uradimo“, rekla je Ines Aldao, 44-godišnja profesorka književnosti na UBA. „Imali smo zamrzavanje finansiranja i plata pod prethodnim desničarskim vladama, ali ova smanjenja su tri puta gora.“
Ljuti radnici, profesori i studenti koji se vijugaju ulicama glavnog grada samo nekoliko sati nakon što je Milei proglasio ekonomsku pobedu iz svoje predsedničke palate, stavili su u utorak nesigurno vladino ravnotežu na živopisan ekran na podeljenom ekranu.
„Gradimo novu eru prosperiteta u Argentini“, rekao je Milei u svom nacionalnom obraćanju. Hvaleći se da je Argentina ostvarila kvartalni fiskalni suficit od 0,2% bruto domaćeg proizvoda, predsednik je obećao javnosti da će se muka isplatiti.
