Međunarodni krivični sud izdao 4 naloga za hapšenje zbog navodnih zločina u Libiji

Međunarodni krivični sud izdao 4 naloga za hapšenje zbog navodnih zločina u Libiji

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda saopštio je u četvrtak da su sudije izdale četiri nova naloga za hapšenje na osnovu njegovih istraga o navodnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u Libiji, piše AP.

Tužilac Karim Kan je takođe rekao da je nedavno podneo zahtev za dva dodatna naloga.

On je rekao Savetu bezbednosti UN da je zatražio od nezavisnih sudija suda da otpečate četiri nova naloga za hapšenje i da će odlučiti „u dogledno vreme“.

Khan je naloge nazvao „važnim korakom u pravima žrtava i preživjelih“ za odgovornost, ali samo prvim korakom.

Savet bezbednosti je u februaru 2011. jednoglasno uputio Libiju na MKS sa sedištem u Hagu u Holandiji da pokrene istragu o navodnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Upućivanje je usledilo nakon brutalnog obračuna Moamera Gadafija sa demonstrantima koji se tada odvijao. Ustanak, kasnije podržan od strane NATO-a, doveo je do Gadafijevog hapšenja i smrti u oktobru 2011.

Naftom bogatu Libiju tada su podelile suparničke administracije, jedna na istoku, koju podržava vojni komandant Kalifa Hifter, i administracija koju podržava UN na zapadu, u glavnom gradu Tripolija. Svaku stranu podržavaju različite milicije i strane sile. Trenutna politička kriza u Libiji proizilazi iz neuspeha održavanja izbora u decembru 2021. godine, sa rivalima u sukobu, uključujući aktuelnog premijera i uslove za izbor predsedničkih kandidata.

Kan, koji je posetio Libiju prošlog novembra, rekao je da su nalozi za hapšenje deo „obnovljene aktivnosti i većeg fokusa“ MKS na Libiju. On je rekao savetu da će tim iz njegove kancelarije ponovo otputovati u zemlju u narednim nedeljama i da se nada da će uspostaviti terensku kancelariju u Tripoliju.

Od novembra, rekao je on, MKS podržava krivično gonjenje u Italiji i Holandiji zbog dela u Libiji.

Tužilac MKS-a je naglasio važnost partnerstva i hitnost podsticanja Saveta bezbednosti i međunarodne zajednice da deluju kako bi žrtvama doneli pravdu. Kan je u novembru rekao da se njegova kancelarija pridružila koaliciji nacija koja istražuje trgovinu ljudima u zemlji.

Kan je dirljivo govorio o razgovoru sa žrtvama i preživelima u zapadnom gradu Tarhuna gde su stotine leševa otkrivene u nekoliko grobnica nakon što su se borci milicije lojalni vojnom vođi istočne Libije, generalu Kalifi Hifteru, povukli iz tog područja u junu 2020. nakon što nisu uspeli da zauzmu prestonicu Tripoli.

„Oni ne shvataju da su njihovi životi važni“, rekao je. „Postoji jaz između obećanja pravde, molitve da nikada više (nakon zločina Drugog svetskog rata), avet međunarodnih institucija koje rade za njih. Vide da su i dalje u izbegličkim kampovima. Oni su dislocirani. Oni žive u strahu širom sveta.“

Kan je rekao da žrtve ne veruju 15-članom Savetu bezbednosti, Međunarodnom krivičnom sudu i Ujedinjenim nacijama koje smatraju „kao što svi pričaju jer ne vide dovoljno promena u svojim životima“ – a to je nešto što svakoj zemlji i svim ljudima treba da prepoznaju i ulažu napore da se poboljšaju.

U saopštenju 10 zemalja Saveta bezbednosti koje su potpisnice Rimskog statuta kojim je uspostavljen MKS navodi se da sud igra važnu ulogu u međunarodnom miru i bezbednosti i pozdravlja njegove „konkretne akcije“ u Libiji.

„Podstičemo Međunarodni krivični sud da nastavi sa svojim naporima da pojača svoj angažman u Libiji“ i „nadamo se da ćemo videti dalju saradnju libijskih vlasti“, navodi se u saopštenju Albanije, Brazila, Ekvadora, Francuske, Gabona, Gane, Japana, Malte, Švajcarske i Velika Britanija.

Sjedinjene Države nisu strana u sudu, ali pravni savetnik Misije SAD, Mark Simonof, rekao je savetu da rad MKS-a u Libiji „igra ključnu ulogu u podršci našoj kolektivnoj potrazi za odgovornošću, mirom i bezbednošću. ”

Nasuprot tome, nova zamenica ruskog ambasadora, Marija Zabolotskaja, iznela je jedku osudu MKS.

Ona ga je nazvala „marionetskim tribunalom“ sa „marionetskim tužiocem“ koji služi „interesima kolektivnog Zapada“. Ona je rekla da je delovala kao „punopravni saučesnik u vojnoj agresiji NATO-a na Libiju“, koja je „potpuno uništila njenu državnost i pokrenula dugotrajni građanski rat“.