„UN nisu uspele da razviju konkretna rešenja za sprečavanje velikih humanitarnih katastrofa, posebno u periodu posle Hladnog rata, i nažalost, nisu mogle da igraju efikasnu ulogu u održavanju mira i bezbednosti“, rekao je Altun u video poruci panelu. u Parizu.
Dodao je da su UN „očajne” da spreče ljudske tragedije u Bosni i Hercegovini, Ruandi, Siriji i na Kosovu, ali su bile neuspešne, a sličan „očaj” su pokazale i u Ukrajini.
„Svi smo svjesni da Ujedinjene nacije, koje su osnovane da čuvaju mir i sigurnost, nisu u stanju da ispune očekivanja međunarodne zajednice u tom pogledu… Suočeni sa razvojem svjetske politike i promjenom odnosa snaga u posljednjih 30 godina godine, organizacija više nije u stanju da ispunjava svoju stabilizacijsku funkciju“, tvrdi on.
Altun je kritikovao ono što je nazvao „ćorsokak“ u okviru Saveta bezbednosti UN, rekavši da se „nepravedna i netransparentna“ struktura tela UN mora promeniti, preporučivši da postane reprezentativnija i multikulturalna.
Savet bezbednosti UN je jedan od šest glavnih organa UN i ima glavni zadatak da obezbedi međunarodni mir i bezbednost.
Sastoji se od 15 zemalja, uključujući pet stalnih članica – Kinu, Francusku, Rusiju, Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo – od kojih svaka ima pravo veta na sve rezolucije. Politička neslaganja među stalnim članicama često dovode do toga da Savet ne donosi rezolucije o ključnim pitanjima.
Altun je izneo svoje komentare dok je učestvovao u seriji globalnih panela, koji je podržan od Turske, čiji je cilj reforma Saveta bezbednosti UN.
Turska nije usamljena u traženju reforme Saveta bezbednosti UN, a zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova Aleksej Drobinjin traži sličnu „demokratizaciju“ tela početkom avgusta.
Drobinin je rekao da trenutni program organizacije, koji uglavnom vode zapadne zemlje, ne predstavlja nužno interese većine država članica.
