Odbor za spoljne poslove turskog parlamenta nastavio je u utorak razmatranje o kandidaturi Švedske za pridruživanje NATO-u, nekoliko dana nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan povezao prijem te nordijske zemlje sa američkim odobravanjem zahteva Turske za kupovinu borbenih aviona F-16.
Turska, članica NATO-a, povukla je svoj prigovor da se Švedska pridruži transatlantskom savezu u julu, ali je proces ratifikacije od tada zaustavljen u parlamentu. Turska optužuje Švedsku da svoje bezbednosne brige ne shvata dovoljno ozbiljno, uključujući borbu protiv kurdskih militanata i drugih grupa koje Ankara smatra bezbednosnim pretnjama.
Ovog meseca, Erdogan je postavio još jednu prepreku govoreći otvoreno da će Turska ratifikovati kandidaturu Švedske za članstvo u NATO-u samo ako Kongres SAD odobri zahtev Ankare za kupovinu 40 novih borbenih aviona F-16 i kompleta za modernizaciju svoje postojeće flote. Turski lider je takođe pozvao dva zakonodavna tela da deluju „istovremeno“ i rekao da Kanada i drugi saveznici u NATO-u moraju da ukinu embargo na oružje uveden Turskoj.
Bela kuća je podržala turski zahtev za F-16, ali u Kongresu postoji snažno protivljenje prodaji vojske Turskoj.
Odbor za spoljne poslove turskog parlamenta počeo je prošlog meseca raspravu o članstvu Švedske u NATO-u. Sastanak je, međutim, prekinut nakon što su poslanici iz Erdoganove vladajuće partije podneli zahtev za odlaganje na osnovu toga da je nekim pitanjima potrebno dodatno pojašnjenje i da pregovori sa Švedskom nisu dovoljno „sazreli“.
Ako je komisija odobri, ponudu Švedske bi tada trebalo da odobri kompletna skupština.
Švedska i Finska su napustile svoje tradicionalne pozicije vojne nesvrstanosti da traže zaštitu pod bezbednosnim kišobranom NATO-a, nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Finska se pridružila alijansi u aprilu, postavši 31. članica NATO-a, nakon što je turski parlament ratifikovao kandidaturu te nordijske zemlje.
NATO zahteva jednoglasno odobrenje svih postojećih članica za proširenje, a Turska i Mađarska su jedine zemlje koje su izdržale. Mađarska je obustavila kandidaturu Švedske, navodeći da su švedski političari izneli „očigledne laži“ o stanju mađarske demokratije.
Kašnjenja su frustrirala druge NATO saveznike koji su brzo prihvatili Švedsku i Finsku u alijansu.