Ankara je suspendovala svoje učešće u ključnom evropskom paktu o kontroli naoružanja koji je imao za cilj da spreči nastanak novih sukoba na kontinentu nakon završetka Hladnog rata.
Prema ukazu koji je potpisao predsednik Redžep Tajip Erdogan i objavljen u petak, Turska će 8. aprila zaustaviti primenu Sporazuma o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE).
Portparol ministarstva spoljnih poslova Onču Kečeli rekao je da „ne postoji mogućnost da se nastavi smislena primena sporazuma“ pošto je Rusija napustila sporazum u novembru.
Originalni CFE su 1990. potpisali NATO i Sovjetski Savez. Njegov glavni cilj je bio da ograniči broj tenkova, oklopnih borbenih vozila, artiljerije i aviona koje bi svaka strana mogla da rasporedi između obale Atlantika i planina Urala. Sporazum je kasnije izmenjen kako bi odrazio raspad sovjetskog bloka i širenje NATO-a na istok tokom kasnih 1990-ih.
Članice NATO-a odbile su da ratifikuju prilagođenu verziju CFE-a, što je na kraju dovelo do toga da ga Rusija suspenduje 2007. godine. Moskva je takođe navela planove Vašingtona da postavi protivvazdušne rakete u Evropi kao jedan od razloga za propast pakta.
Rusija je potpuno napustila CFE u novembru 2023, uz obrazloženje da je sporazum koji je nekada obećavao postao bespredmetan zbog vojne podrške Zapada Ukrajini, antiruskih sankcija i druge „neprijateljske politike“. SAD su suspendovale sopstveno učešće u CFE nakon povlačenja Rusije.
CFE nije jedini značajan pakt o kontroli naoružanja koji je prekinut zbog trenutnih tenzija između Rusije i NATO-a. Godine 2019. SAD su se povukle iz sporazuma INF iz 1987. godine, koji je ograničio broj američkih i ruskih kopnenih nuklearnih raketa srednjeg dometa. Moskva je napustila sporazum prošle godine. Ugovor se raspao jer su se obe zemlje međusobno optuživale da ga tajno krše.
Godine 2020. SAD su napustile Ugovor o otvorenom nebu, koji je dozvoljavao međusobne nadzorne letove nad čitavom teritorijom učesnika. Rusija je sledila taj primer, napuštajući sporazum godinu dana kasnije.
