Lira je nakratko porasla nakon što su turske vlasti obećale novi proizvod štednje koji ima za cilj stabilizaciju valute u sukobu i rekle da neće pribegavati kontroli kapitala, ali nedostatak bilo kakvog trajnog rasta sugeriše da trgovci sumnjaju da će planovi okončati rastuću krizu.
U tri najave u četvrtak uveče i petak ujutru, trezor je obećao rešenja za rešavanje „tema na našoj ekonomskoj agendi, pre svega inflacije i deviznog kursa“, uključujući novu obveznicu koja ima za cilj da podstakne domaćinstva da drže depozite u liri .
Takođe je rečeno da će nastaviti da radi na „podsticanju atraktivnosti upotrebe turske lire bez ugrožavanja pravila slobodnog tržišta“ – što je znak zabrinutosti da bi Ankara mogla da pribegne novim ograničenjima za iznošenje novca iz zemlje.
Lira, koja je izgubila više od 22 procenta svoje vrednosti u odnosu na dolar od početka godine, ojačala je na 16,75 TL tokom ranog evropskog trgovanja u petak, ali je brzo pala na oko 17,20 TL. Brzi pad lire je bolan za turska preduzeća i domaćinstva, povećavajući cenu goriva i druge uvozne robe i doprinoseći rastućoj inflaciji.
Nove mere iz trezora su poslednje u dugom nizu neortodoksnih taktika koje su primenile turske vlasti dok nastoje da podrže liru i ukrote odbeglu inflaciju dok ispunjavaju želju predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da centralna banka zadrži niske kamatne stope.
Erdogan, doživotni protivnik visokih stopa, ove nedelje je ponovio svoje čvrsto protivljenje povećanju troškova zaduživanja, iako je lira bila pod novim pritiskom.
Trezor je dao nekoliko detalja o novom investicionom proizvodu, osim da bi to bila „obveznica indeksirana prihodima“ sa garantovanim minimalnim prinosom.
Analitičari kažu da bi to moglo da liči na prethodnu obveznicu sa indeksom prihoda koju je izdao državni trezor 2009. i 2010. godine, a koja je nudila prinose vezane za prihode državnih subjekata, uključujući nacionalnu naftnu kompaniju i aerodromske uprave.
Haluk Burumcekci, istanbulski ekonomista i konsultant, rekao je da su profiti nekih javnih institucija porasli za 70 odsto u prva četiri meseca 2022. u poređenju sa prošlom godinom – cifra koja sugeriše da bi obveznica mogla da ponudi prinose koji prevazilaze stope na depozite koje nude banke.
Prosečna kamatna stopa na depozite koju su ponudili komercijalni zajmodavci iznosila je manje od 16 odsto početkom juna, prema podacima centralne banke — stopa daleko ispod inflacije, koja je u maju dostigla maksimum od 23 godine od 73,5 odsto.
Burumčekči je predvideo da će nova obveznica „privući pažnju“ ako zagarantovani prinos bude veći od kamatnih stopa na depozite.
Drugi su bili manje sigurni. „Teško je privući vlasnike depozita koji nemaju iskustvo u ulaganju kapitala ili dovoljno finansijske pismenosti“, rekao je Ozlem Derici Sengul, osnivač konsultantske kuće Spinn sa sedištem u Istanbulu.
Jedan bankar iz Istanbula upozorio je da obveznice, za koje je trezor rekao da će biti otvorene samo za maloprodajne investitore, neće učiniti ništa u borbi protiv potražnje za stranom valutom kompanija koje su bile izvor pritiska na liru.
Turska je poslednjih godina sve više pribegla alatima mikroupravljanja kako bi podržala valutu, pošto je Erdoganova sve veća moć nad centralnom bankom ograničila prostor za korišćenje monetarne politike kao načina za stabilizaciju lire i obuzdavanje inflacije.
U decembru, kada je lira pala kroz niz rekordno niskih vrednosti, vlasti su je delimično stabilizovale novom šemom štednje koja je nudila zaštitu štediša od gubitaka na kursu ako konvertuju devizna sredstva u lire.
Među bankarima i analitičarima raste zabrinutost da pojedinci i kompanije neće preokrenuti svoje depozite koji se drže u šemi kada dospeju u narednim mesecima — rizikujući novi pritisak na lokalnu valutu.
