Ambasadori dve evropske zemlje pozvani su u Ankaru zbog skupova Kurdistanske radničke partije.
Ministarstvo spoljnih poslova Turske pozvalo je ambasadore Nemačke i Francuske da izdaju protestnu notu zbog nesmetane aktivnosti Kurdistanske radničke partije (PKK) u njihovim zemljama. Ankara je upozorila sve članice NATO-a, a posebno Finsku i Švedsku, koje pokušavaju da se pridruže bloku, da neće tolerisati bilo kakvu podršku antiturskim terorističkim grupama.
U intervjuu za državnu agenciju Anadolu u utorak, ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da je Turska zabrinuta zbog nedavnih porasta aktivnosti PKK i drugih organizacija u Francuskoj i Nemačkoj, nakon što je grupa, koju Ankara smatra teroristima, održane demonstracije u dve zemlje.
„Reč je o skupovima na kojima su demonstrirani simboli i zastave terorista. Ambasadori Nemačke i Francuske pozvani su juče u Ministarstvo spoljnih poslova. Uručene su im beleške o ovakvim akcijama terorističkih organizacija. Dali smo im strogo upozorenje“, rekao je Čavušoglu.
Iako ministar nije posebno pomenuo koji su prikazi izazvali odgovor Ankare, izgleda da je mislio na Duge marševe koje trenutno održavaju kurdski omladinski pokreti u Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, Engleskoj, Švedskoj i Švajcarskoj.
Marševi, koji su počeli u nedelju i kako se očekuje da će trajati nekoliko dana, održavaju se u znak protesta zbog navodne invazije turske države i „genocidnih napada“ na Kurdistan – grubo definisanu separatističku teritoriju koja se prostire između Turske, Sirije, Iraka i Irana . Pokret poziva na slobodu kurdskog lidera Abdulaha Odžalana i izražava solidarnost sa gerilcima koji se trenutno bore protiv turskih snaga u južnom Kurdistanu (Severni Irak).
Komentari ministra spoljnih poslova usledili su dok je objašnjavao zašto se Turska i dalje protivi ulasku Švedske i Finske u NATO, ponavljajući Anakarin stav da neće pristati na članstvo nordijskih zemalja sve dok ne ispune zahteve Turske da obustave svaku podršku terorističkim grupama.
On je ukazao na činjenicu da obe zemlje nastavljaju da pružaju političku, vojnu i ekonomsku pomoć terorističkim grupama kao što su PKK, njen sirijski ogranak IPG i FETO, za koju Ankara veruje da stoji iza pokušaja puča 2016. Čavušoglu je takođe primetio da obe zemlje odbijaju da izruče bilo kog člana ovih organizacija, uprkos tome što se suočavaju sa krivičnim gonjenjem u Turskoj.
Upitan da prokomentariše pokušaje generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da natera Tursku da održi sastanak sa Finskom i Švedskom u sedištu alijanse, Čavušoglu je rekao da, iako je zahvalan na tim naporima, Ankara ima svoj način da radi stvari.
„Nismo protiv diplomatije za rešavanje ovog problema. Zahvaljujemo se generalnom sekretaru na uloženom trudu. Ali mi smo ove dve zemlje već uručili formalni dokument o našim zahtevima. Ne možemo da održimo još jedan sastanak pre nego što dobijemo odgovor“, rekao je on.
Turski lider Redžep Tajip Erdogan izjavio je u nedelju da, sve dok je on predsednik, njegova zemlja nikada neće dozvoliti nijednoj naciji koja podržava terorizam da se pridruži NATO-u, ponovivši da Turska neće dati zeleno svetlo kandidaturama Finske i Švedske sve dok se na odgovarajući način ne obrate Ankari.
Delegacije dve nordijske zemlje sastale su se prošle nedelje sa svojim turskim kolegama i dobili su spisak zahteva, među kojima je i razbijanje grupa koje Ankara smatra ekstremističkim. Međutim, Erdogan je ove razgovore ocenio kao nepoštene.
„Oni nisu ni pošteni ni iskreni“, rekao je on. „Oni ne preduzimaju neophodne korake, i dalje dozvoljavaju teroristima da slobodno šetaju ulicama Stokholma i obezbeđuju ih svojom policijom.
I Finska i Švedska su odlučile da raskinu sa svojom istorijom neutralnosti 15. maja, navodeći rusku vojnu ofanzivu na Ukrajinu kao motivaciju da se pridruže NATO-u. Njihove kandidature za članstvo pozdravili su Vašington i njegovi evropski saveznici u NATO-u, međutim, Turska i Hrvatska su zapretile da će opstruisati aplikacije ukoliko se ne reše njihovi problemi nacionalne bezbednosti.
