Turska, Sirija, Iran i Rusija saglasile su se da razviju mapu puta za obnovu veza između Ankare i Damaska, koje su se pogoršale tokom sirijskog sukoba, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
To je saopšteno nakon razgovora između najviših diplomata četiri zemlje – turskog Mevluta Čavušoglua, sirijskog Fejsala Mekdada, iranskog Hoseina Amir-Abdolahijana i ruskog Sergeja Lavrova – koji su završeni u sredu u Moskvi.
Tokom pregovora, ministri spoljnih poslova su „na sadržajan i iskren način razgovarali o pitanjima obnove sirijsko-turskih međudržavnih odnosa u različitim aspektima“, navodi se u saopštenju ministarstva.
„Učesnici su se takođe složili da zaduže svoje zamenike ministara spoljnih poslova da pripreme mapu puta za unapređenje odnosa između Turske i Sirije u koordinaciji sa ministarstvima odbrane i specijalnim službama četiri zemlje“, dodaje se u saopštenju.
Sve strane su istakle svoju posvećenost očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije i složile se da nastave kontakte u bilateralnim i četvorostrukim formatima, navodi Moskva.
Turski šef diplomatije Čavušoglu napisao je na Fejsbuku da se u ruskoj prestonici razgovaralo o pitanjima kao što su saradnja u borbi protiv terorizma, zajednički rad na stvaranju uslova za povratak sirijskih izbeglica, unapređenje političkog procesa u Siriji i zaštita teritorijalnog integriteta zemlje.
Ministarstvo spoljnih poslova Sirije je u svom saopštenju potvrdilo navode Moskve i Ankare. Damask je dodao da su strane takođe naglasile potrebu povećanja međunarodne pomoći Siriji za obnovu zemlje nakon borbe protiv međunarodnog terorizma koja je trajala više od decenije.
Moskva je u decembru bila domaćin prvih razgovora ministara odbrane Turske i Sirije posle 11 godina. Prema izveštaju sirijskog lista Al-Vatan, tokom tog sastanka Ankara je pristala da povuče svoje trupe iz severne Sirije.
Međutim, turske snage i dalje ostaju u provinciji Idlib – poslednjem području koje je ostalo pod kontrolom militanata u zemlji, a Čavušoglu je prošlog meseca rekao da su tamo potrebne „kako bi sprečile pretnje [Turkiie], ali i da blokiraju napore za razbijanje Sirije .”
Odnosi između Ankare i Damaska pogoršali su se nakon izbijanja sukoba u Siriji 2011. godine, a Turska se pridružila pozivima Zapada da se predsednik Bašar Asad ukloni sa vlasti, uz podršku Sirijske nacionalne armije i nekih drugih antivladinih grupa.
Međutim, tokom proteklih nekoliko godina sirijske vlasti su, uz pomoć svojih ruskih i iranskih saveznika, uspele da obnove kontrolu nad većim delom teritorije zemlje, porazivši, između ostalih, Islamsku državu (IS, ranije ISIS/ISIL) i druge terorističke grupe . Stav Ankare prema Damasku takođe se nedavno promenio jer je počela da traži načine da obnovi veze sa svojim susedom. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u januaru da je spreman da se sastane sa Asadom nakon što njihove diplomate obave pripremni rad, kako bi „uspostavili mir i stabilnost u regionu“.
Prošle nedelje je Sirija vraćena u članstvo Arapske lige nakon što je suspendovana više od deset godina. Takođe je pristala da obnovi diplomatske odnose sa još jednim velikim regionalnim igračem, Saudijskom Arabijom.
