Turski državljani sa sedištem u inostranstvu počeli su u subotu da glasaju na drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj između aktuelnog predsednika Tajipa Erdogana i njegovog protivkandidata Kemala Kiličdaroglua, koji ima za cilj da okonča dvodecenijskoj vladavini predsednika.
Drugi krug izbora biće održan u Turskoj 28. maja nakon što je Erdogan pao tek ispod cenzusa od 50 odsto koji je bio potreban da bi pobedio na predsedničkim izborima prošle nedelje u onome što se očekivalo da će biti njegov najveći politički izazov.
Oko 3,4 miliona Turaka ima pravo da glasa u inostranstvu, od ukupnog biračkog tela od više od 64 miliona, i glasaće od 20. do 24. maja.
Državna novinska agencija Anadolu saopštila je da je glasanje počelo u zemljama širom Azije i Evrope. Nemačka je dom najveće turske dijaspore na svetu, gde ima oko 1,5 turskih državljana sa pravom glasa.
Na glasanju prošle nedelje, Erdoganova vladajuća AK partija i njeni nacionalistički saveznici osvojili su udobnu parlamentarnu većinu.
Kiličdaroglu, kandidat šestopartijskog opozicionog saveza, osvojio je 44,88 odsto podrške na predsedničkim izborima, zaostajavši za Erdoganom sa 49,52 odsto i zbunjujući očekivanja u anketama da će protivnik izaći ispred.
Pažnja je sada usmerena na nacionalistu Sinana Ogana, kandidata koji je bio treći sa 5,17 odsto podrške. Svaka njegova odluka da podrži jednog od dva kandidata u drugom krugu bi potencijalno mogla imati odlučujuću ulogu.
Kiličdarogluova retorika je poprimila nacionalistički zaokret nakon što je iza Erdogana u prvom krugu glasanja, rekavši da je vlada dozvolila ulazak 10 miliona izbeglica u zemlju i da će ih sve vratiti u domovinu ako bude izabran.
Nije pružio nikakve dokaze o broju migranata. Turska je domaćin najvećem broju izbeglica na svetu od oko 4 miliona, prema zvaničnim podacima. Ogan je vodio kampanju za vraćanje migranata, uključujući oko 3,6 miliona Sirijaca raseljenih zbog rata na jug.
Erdogan kaže da samo on može osigurati stabilnost u Turskoj, državi članici NATO-a, dok se bori sa krizom troškova života, rastućom inflacijom i uticajem razornih zemljotresa u februaru.