Tunis se sprema za predsedničke izbore 6. oktobra, dok se predsednik Kais Saied suočava sa minimalnim izazovima nakon što su njegovi glavni protivnici zatvoreni ili isključeni sa glasanja. Ovo su treći izbori otkako su protesti 2011. godine srušili autokratu Zina El Abidina Ben Alija, donoseći nadu u demokratiju severnoafričkoj zemlji.
Iako su prethodna dva izborna ciklusa ocenjivana kao demokratski legitimna od strane međunarodnih posmatrača, aktuelna situacija je otežana nizom hapšenja i kontroverznih odluka izborne vlasti koju je imenovao Saied. Opozicione stranke su pozvale na bojkot, izražavajući sumnju u slobodu i feritet ovogodišnje trke.
Tunis je nekada bio viđen kao svetla tačka Arapskog proleća, sa novim demokratskim ustavom i nagradama za civilno društvo. Međutim, ekonomski problemi, politički sukobi i nasilje bacili su senku na njegov napredak. Saied, politički autsajder koji je 2019. godine osvojio vlast, obećao je „Novi Tunis“, ali se suočio sa kritikama zbog konzolidacije vlasti i hapšenja opozicije.
Ovogodišnji izbori biće prilika da se ispita popularnost Saieda, čiji su pristalice i dalje lojalne njegovim reformama. Ipak, nejasno je koliko duboka podrška postoji među građanima. Saied je, od jula 2021. godine, proglasio vanredno stanje, suspendovao parlament i prepravio ustav, što je izazvalo osude prodemokratskih grupa.
U trci za predsednika od tri kandidata, Saied, veteran Zouhair Maghzaoui i biznismen Aiachi Zammel, samo su Saied i Maghzaoui odabrani, dok su mnogi opozicioni kandidati zatvoreni ili osuđeni zbog političkih aktivnosti.
Ekonomija Tunisa se suočava sa ozbiljnim izazovima, sa nezaposlenošću od 16% i sporim oporavkom od pandemije COVID-19. Pregovori o paketu pomoći od 1,9 milijardi dolara sa Međunarodnim monetarnim fondom su u zastoju zbog Saiedovog odbijanja da prihvati uslove koji uključuju smanjenje subvencija i restrukturiranje državnih preduzeća.
Saiedova administracija je takođe suočena s kritikama zbog svoje politike prema migrantima iz podsaharske Afrike, dok je rastući broj Tunižana pokušavao da emigrira u Evropu bez dozvole. Pored toga, Saied je naglasio suverenitet Tunisa, odbacujući ideju o zemlji kao „graničnoj straži“ za Evropu.
Dok se izbori približavaju, neizvesnost i zabrinutost o budućnosti demokratije u Tunisu ostaju prisutni, a odluke birača 6. oktobra mogla bi odrediti put ove severnoafričke nacije u godinama koje dolaze.
