11. marta 2020. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila COVID-19 pandemijom, svi su želeli da znaju: „Šta je ovo bolest i kako da je zaustavimo?“
Nakon tri godine užasnog gubitka—uključujući više od 1,1 miliona smrtnih slučajeva u SAD, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti—zajedno sa izuzetnim naučnim napretkom, neki stručnjaci kažu da je pitanje postalo: „Kako da se prilagodimo svetu u kojem je ta bolest je tu da ostane?“
„To je zaista pristup čaša-pola prazna, polupuna, gde neki ljudi kažu: „Pa, znate, COVID je mnogo manje morbidan nego što je bio pre dve ili tri godine, a stvari su mnogo bolje“, rekao je Dr Sandeep R. Das, profesor interne medicine na kardiološkom odeljenju u UT Southwestern Medical Center u Dalasu.
U isto vreme, hiljade ljudi mesečno umire od COVID-19, bolesti izazvane SARS-CoV-2, virusom koji je i dalje „prilično opasan“, rekao je Das. „Dakle, to nije nešto gde možemo samo da proglasimo pobedu i ignorišemo je.“
Ta dvostrana realnost znači da se on i drugi stručnjaci slažu da ne postoji jedinstveni pristup suočavanju sa rizicima.
„Definitivno ne želimo da ljudi trče okolo uplašeni“, rekao je Das, kopredsedavajući registra kardiovaskularnih bolesti COVID-19 Američkog udruženja za srce. „To je nešto što morate shvatiti ozbiljno i morate učiniti sve što možete da ublažite rizik.“ Istovremeno, rekao je, „morate moći da živite svoj život“.
Dr Ameš Adalja, viši naučnik Centra za zdravstvenu bezbednost Džons Hopkins u Baltimoru, složio se da će hitnost sa kojom ljudi preduzimaju zaštitne mere zavisiti od njihovih individualnih okolnosti.
„Zavisi od toga koliko se trudite da izbegnete sveprisutni virus“, kaže Adalja, specijalista za zarazne bolesti. A to znači da će se saveti o zajedničkim brigama razlikovati.
CDC kaže da se nošenje maske i dalje smatra korisnim u sprečavanju izlaganja COVID-19 i u pomaganju zaraženim ljudima da ograniče širenje bolesti. U oblastima sa srednjim do visokim nivoom slučajeva COVID-19, CDC „posebno preporučuje razmatranje“ maski i socijalnog distanciranja.
Adalja je rekao da ljudi sa visokim rizikom od razvoja teškog COVID-19 – lista CDC-a uključuje osobe sa dijabetesom, srčanim i plućima, oslabljenim imunološkim sistemom, bolestima bubrega i još mnogo toga – možda žele da nose maske u prepunim zatvorenim prostorima.
Ali za ljude sa nižim rizikom, u svetu koji sada ima vakcine za zaštitu od infekcija i teških bolesti i antivirusne lekove za lečenje, on smatra maske samo „jednom oruđem koje ljudi mogu da koriste“.
Dr Nikol Bhave, vanredni profesor na Univerzitetu Mičigen u En Arboru, rekla je da je za starije i bolesnije ljude „maskiranje zaista važno“. Ali ona takođe prilagođava svoje savete pojedinačnim pacijentima.
Bhave, kardiolog koji viđa mnoge pacijente koji su na dijalizi ili su imali transplantaciju bubrega ili jetre, rekao je da za takve pacijente, „snažno preporučujem nošenje maski, posebno u prepunim javnim prostorima. Za mlade, zdrave ljude, ja zapravo ne rutinski to preporučuju“, posebno ako su u toku sa vakcinacijama.
Das je rekao da su studije o maskiranju „posvuda“. Ali on i drugi lekari redovno nose maske na poslu, rekao je, i to nije problem.
„To je tako malo pitanje, u većini konteksta“, rekao je on.
CDC kaže da svako od 6 meseci treba da dobije ažurirani ili dvovalentni booster, koji štiti i od originalnog virusa i od novijih varijanti.
Pitanje nije da li vakcine funkcionišu, rekao je Adalja. „Mislim da su vakcine izuzetno dragocene za minimiziranje uticaja COVID-19. Prema podacima CDC-a iz decembra, stope hospitalizacije za nevakcinisane odrasle osobe bile su 16 puta veće od onih koji su primili ažurirani booster, koji je postao dostupan u septembru.
„Ako ste neko ko je visokorizičan, vakcina bi bukvalno mogla da znači razliku između života i smrti“, rekao je Adalja.
Početkom marta, CDC je izvestio da, dok je 81% ljudi u SAD primilo najmanje jednu dozu vakcine, samo 16% je primilo ažurirani dvovalentni booster.
„I dalje bih savetovao svima da imaju pojačivače na rasporedu koji CDC preporučuje“, rekao je Bhave, koji je pomogao u pisanju smernica Američkog koledža za kardiologiju o pitanjima nakon COVID-19. „Ali za mlađu, zdraviju osobu, to može biti manje kritično,“ s obzirom na to da je većina ljudi oko njih ili vakcinisana ili ima imunitet od bolesti.
Das je rekao da je vakcinacija i pojačanje ostaje prva stvar koju neko može da uradi da bi se zaštitio.
Dakle, ako je pitanje: „Da li 90-godišnjak u staračkom domu treba da se vakciniše?“ Naravno, 100%, to ne bi trebalo da bude ni malo kontroverzno“, rekao je on. „Da li 20-godišnjak koji je super zdrav treba da se vakciniše? To je individualna odluka. Očigledno, apsolutna korist za tu osobu je mnogo manja. Ali oni bi ipak mogli da odluče da to urade.“ Na primer, praćenje vakcina protiv COVID-19 znači da je manja verovatnoća da će mlada, zdrava osoba preneti bolest na rizične ljude sa kojima žive ili rade ili sa kojima se susreću u svakodnevnom životu. .
Na početku pandemije, rekao je Das, lekari su se plašili da bi korona virus mogao direktno da izazove probleme sa srcem. „U velikoj meri se pokazalo da to nije slučaj“, rekao je on.
Ali u grčevima infekcije, ljudi se i dalje bore, rekao je Bhave, i izloženi su povećanom riziku od srčanog udara, atrijalne fibrilacije (vrsta nepravilnog otkucaja srca) i još mnogo toga.
Stres od infekcije COVID-19 mogao bi izložiti ranije nepoznate probleme sa srcem, rekao je Bhave. Dugoročne studije su pokazale da su preživeli od COVID-19 izloženi većem riziku od problema kao što su moždani udar i srčana insuficijencija.
„Mislim da imamo još da naučimo o svim mehanizmima“, rekla je ona.
Među dugotrajnim pitanjima su ona oko dugog COVID-a, rekao je Das. „Apsolutno, očajnički nam je potrebno više istraživanja o dugoročnim implikacijama.“
Kovid-19 je tu da ostane, naglasio je Adalja.
„Govorimo o trogodišnjici“, rekao je on. „Na 30-godišnjicu, COVID-19 će i dalje biti pretnja. Koronavirus će nastaviti da se razvija, a nove varijante su jednostavno biološka činjenica.
Ali Adalja slavi dokle je nauka stigla, tako brzo. Pre 2020. „COVID-19 i virus koji ga izaziva nisu bili poznati nauci. A sada, tri godine kasnije, verovatno imamo više alata za borbu protiv COVID-19 nego za bilo koji drugi respiratorni virus.“
Adalja je rekao da je optimista „u smislu da su se ljudi pozabavili najhitnijim problemom sa COVID-19, koji je u stanju da smanji njegovu sposobnost da izazove teške bolesti i smrt i uništi bolnice.
Ali za pojedince, „način na koji se nosite sa COVID-19 je veoma personalizovan, zasnovan na vašim faktorima rizika za tešku bolest i vašoj ličnoj toleranciji rizika“.
Das takođe slavi naučne uspehe i slaže se da ljudi treba da pronađu ravnotežu koja odgovara njihovoj situaciji.
„Definitivno mislim da ljudi ne treba da se plaše“, rekao je on. „I pored toga, ako imate mnogo kardiovaskularnih komorbiditeta, nije trivijalna stvar da dobijete COVID. Ljudi to otpisuju kao: ‘Oh, to je samo grip.’ Ali grip ubija ljude.“
Nakon tri godine, ljudi će možda želeti da prestanu da razmišljaju o COVID-19, rekao je Das. „Problem je u tome što zaista nismo na sopstvenoj vremenskoj liniji“, rekao je on. „Mi smo, u izvesnoj meri, na vremenskoj liniji virusa.“
