Činilo se da se u petak zemlje UN približavaju sporazumu o dugo očekivanom sporazumu o zaštiti otvorenog mora, krhkog i vitalnog blaga koje pokriva skoro polovinu planete.
Posle više od 15 godina neformalnih, a potom i formalnih razgovora, pregovarači se privode kraju još dve nedelje diskusija, trećoj „završnoj” sednici za manje od godinu dana.
„Ne verujem da rešenje nije na vidiku“, rekla je predsedavajuća konferencije Rena Li na kratkoj plenarnoj sednici u petak popodne, pozivajući delegate da se „napune grickalica“ dok pokušavaju da sporazum pređu na cilj pre zakazanog kraj razgovora kasnije u toku dana.
„Imamo priliku da zaključimo dogovor i ne smemo dozvoliti da nam ova prilika izmakne iz ruku“, dodala je ona, priznajući da je veoma političko pitanje podele koristi za morske genetičke resurse ostalo ključna tačka.
Čak i ako se nađu kompromisi oko svih preostalih sporova, sporazum ne može biti formalno usvojen na ovoj sednici, objasnila je ona.
Ali mogao bi biti „finalizovan“ bez mogućnosti ponovnog otvaranja diskusija o suštinskim delovima, pre zvaničnog usvajanja kasnije, dodao je Li.
Čak i bez usvajanja u petak, „To je ogroman korak“, rekla je Veronika Frank iz Grinpisa za AFP.
Sporovi obuhvataju proceduru stvaranja zaštićenih morskih područja, model za proučavanje uticaja planiranih aktivnosti na životnu sredinu na otvorenom moru i deljenje potencijalnih koristi od novootkrivenih morskih resursa.
Otvoreno more počinje na granici ekskluzivnih ekonomskih zona zemalja, koje se protežu do 200 nautičkih milja (370 kilometara) od obale. Oni stoga ne potpadaju pod jurisdikciju nijedne zemlje.
Dok otvoreno more obuhvata više od 60 procenata svetskih okeana i skoro polovinu površine planete, ono dugo privlači mnogo manje pažnje od obalnih voda i nekoliko kultnih vrsta.
Trenutno je zaštićeno samo oko jedan odsto otvorenog mora.
Okeanski ekosistemi stvaraju polovinu kiseonika koji ljudi udišu i ograničavaju globalno zagrevanje apsorbujući veći deo ugljen-dioksida koji se emituje ljudskim aktivnostima.
Ali im prete klimatske promene, zagađenje i prekomerni ribolov.
Za mnoge, svaki sporazum zavisi od jednakosti između bogatog severa i siromašnog juga.
Zemlje u razvoju, bez sredstava da priušte skupa istraživanja, kažu da se plaše da budu ostavljene po strani, dok druge ostvaruju profit od komercijalizacije potencijalnih supstanci otkrivenih u međunarodnim vodama.
U potezu koji se smatra pokušajem izgradnje poverenja između bogatih i siromašnih zemalja, Evropska unija je obećala 40 miliona evra u Njujorku kako bi olakšala ratifikaciju sporazuma i njegovu ranu primenu.
EU je takođe obećala 860 miliona dolara za istraživanje, praćenje i očuvanje okeana 2023. na konferenciji Naš okean u Panami, gde su Sjedinjene Države objavile obaveze od 6 milijardi dolara.
Posmatrači sa kojima je razgovarao AFP kažu da bi rešavanje ovih politički osetljivih finansijskih pitanja moglo da pomogne u ublažavanju drugih problema.
Ako se postigne dogovor, ostaje da se vidi da li će napravljeni kompromisi rezultirati dovoljno čvrstim tekstom da efikasno zaštiti okeane.
„Tekst nije savršen, ali ima jasan put ka 30 sa 30“, rekao je Frank iz Grinpisa, misleći na posvećenost svetskih vlada da zaštite 30 odsto svetskog kopna i okeana do 2030. godine, kako je dogovoreno u Montrealu u decembru.
