Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da uvede uvozne carine svim važnijim partnerima u svetu izaziva zabrinutost među analitičarima i evropskim vladama. Ove mere su deo politike „Amerika na prvom mestu“ i predstavljaju oštar protekcionizam koji može uzdrmati globalnu ekonomiju. Profesor geoekonomije Soni Kapor smatra da bi to moglo označiti kraj „američkog stoleća“.
Trampov potez je izazvao pad vrednosti akcija na berzama u Evropi, Aziji i SAD-u, dok su investitori preusmerili svoja ulaganja na zlato i državne obveznice. Francuski privredni list „Lezeko“ ističe da je ovaj „udarac trgovinskim maljem“ ozbiljno pogodio svetsku privredu.
Britanski mediji, poput „Dejli telegrafa“, drugačije gledaju na situaciju, naglašavajući da je „bregzit“ bio pravi izbor jer su carine za Veliku Britaniju niže nego za EU. Očekuje se da će EU odgovoriti na Trampove mere, a industrija Velike Britanije dobija konkurentsku prednost.
Evropska komisija i vlade članica EU razmatraju uzvratne mere na američke takse, ali takođe žele da pregovorima sa Vašingtonom pokušaju da ublaže situaciju. Svi u EU smatraju da je vreme da potraže nova tržišta i ekonomske saveze.
Nemački ministar privrede Robert Habek najavio je rad na savezu s Kanadom i Meksikom, dok su zvaničnici EU u kontaktima s Indijom i zemljama Južne Amerike. Francuski predsednik Emanuel Makron je pozvao domaće firme da obustave ulaganja u Ameriku.
Mediji u EU primetili su da Trampova administracija nije uvela carine samo Rusiji, Belorusiji, Severnoj Koreji i Kubi. Nemački portal „Dojče vele“ ističe da je transatlantsko jedinstvo na iskušenju zbog Trampovih odluka, dok „Špigel“ naglašava da američki izolacionizam može doneti preokret u svetskoj trgovini.
