Pomoćnici Donalda Trampa zatražili su niz pojačanih mera bezbednosti, uključujući vojne avione sposobne da obore rakete zemlja-vazduh za prevoz bivšeg predsednika u poslednjoj fazi kampanje, zbog rastuće zabrinutosti zbog pretnji iz Irana, u trci već uzdrmanoj nasiljem.
Ovaj neuobičajeni zahtev dolazi dok se republikanski kandidat suočava sa pretnjama smrću iz Irana, koji je takođe ciljao druge zvaničnike iz Trampove administracije i optužen je za široko rasprostranjeno hakovanje kampanjskih zvaničnika. Tramp je jedva preživeo jedan pokušaj atentata, a agenti Tajne službe osujetili su drugi, iako nijedan slučaj nije javno povezan sa iranskim akterima.
Pored vojnih aviona, kampanja je zatražila specijalna oklopna vozila koja su obično rezervisana za aktuelne predsednike, proširene privremene zabrane leta na njegovim mitinzima i mestima boravka, nadoknadu za lažne avione i više novca za Tajnu službu SAD-a i lokalne agencije za sprovođenje zakona koje pomažu u Trampovoj zaštiti.
I Tramp i njegovo osoblje su se žalili da im je onemogućeno da vode kampanju onako kako bi želeli jer agencija nema dovoljno resursa da ga zaštiti.
Tajna služba je u petak insistirala na tome da Tramp već dobija „najviši nivo zaštite“. Predsednik Džo Bajden rekao je novinarima da bi rado odobrio Trampov zahtev da koristi vojne avione u poslednjoj fazi kampanje, sve dok „ne traži F-15“.
„NATO, ono što sam rekao ministarstvu, jeste da mu daju sve što mu treba – kao da je trenutni predsednik,“ rekao je. „Dajte mu sve što mu treba. Ako to spada u tu kategoriju, u redu. Ali ako ne, ne bi trebalo.“
Nove zahteve za bezbednost prvi je izvestio „The New York Times.“
Trampovi zahtevi iz kampanje bili su navedeni u pismu vršiocu dužnosti direktora Tajne službe, Ronaldu Rouu Mlađem, od strane višeg savetnika kampanje Suzi Vails, prema dokumentima koje je pribavila agencija Associated Press.
Ona je zatražila da Tajna služba unapred postavi balističko staklo koje Tramp sada koristi za zaštitu na svojim mitinzima na otvorenom u sedam ključnih država u kojima će provesti najveći deo vremena u poslednjoj fazi trke.
Postavljanje barijera na pravim mestima trenutno traje više od nedelju dana, kaže osoba upoznata sa zahtevima, koja je, kao i drugi, govorila pod uslovom anonimnosti zbog bezbednosnih pitanja. Trampovi saradnici smatraju da je ovo unapred obaveštenje nerealno s obzirom na frenetičnu prirodu poslednjih dana kampanje, kada se rasporedi prilagođavaju na osnovu dolazećih anketa i strategije kampanje, rekao je izvor.
U izjavi, portparol Tajne službe, Entoni Gugljelmi, rekao je da je nakon pokušaja atentata 13. jula na mitingu u Batleru, Pensilvanija, agencija „napravila sveobuhvatna poboljšanja svojih komunikacionih kapaciteta, resursa i operacija zaštite“ i da Tramp „dobija najviši nivo zaštite.“
Dodao je da Ministarstvo odbrane redovno pruža pomoć u zaštiti Trampa, uključujući jedinice sa psima, te da Tajna služba ograničava vazdušni prostor iznad Trampove rezidencije i tokom njegovih putovanja.
Bivši predsednici SAD mogu koristiti vojni transport samo ako to zatraži aktuelni predsednik. Na primer, u aprilu, bivši predsednik Bil Klinton koristio je jedan dok je predvodio američku delegaciju u Ruandi. Na godišnjicu 11. septembra 2021., Bajden, Klinton i bivši predsednik Barak Obama leteli su zajedno na memorijal u Njujork.
Već nedeljama Trampova kampanja optužuje Tajnu službu SAD-a da ih primorava da otkazuju ili smanjuju događaje zbog nedostatka resursa.
To uključuje govor u Preri du Šinu, Viskonsin, održan iste nedelje kada i Generalna skupština UN-a u Njujorku, koji je smanjen jer Tajna služba nije mogla da obezbedi veći skup.
Tramp je optužio Bajdena da namerno uskraćuje resurse bezbednosti kako bi pomogao svom demokratskom protivniku, potpredsednici Kamali Haris, sprečavajući ga da se obrati široj publici.
„Nisu mogli da mi pomognu. I ljut sam zbog toga jer oni ometaju izbore,“ rekao je u nedavnom intervjuu za Fox News.
Međutim, Tramp je više puta hvalio svoj tim za bezbednost, ističući njihovu hrabrost.
Dok Tajna služba kaže da Tramp već ima nivo zaštite kao predsednik, postoje razlike. I Bajden i Haris, na primer, imaju vojne resurse, uključujući avione.
Uz pismo od 30. septembra, Vails je razgovarala i sa šefom osoblja Bele kuće, Džefom Zajentsom, o zabrinutosti za Trampovu bezbednost i kako su pretnje umanjile njegovu sposobnost da vodi kampanju.
Iran je ciljao Trampa, verujući da traži osvetu za ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija od strane njegove administracije.
