Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izneo je mogućnost vojnih ili ekonomskih akcija kako bi ponovo preuzeo kontrolu nad Panamskim kanalom ili stekao teritoriju Grenlanda koja je trenutno pod danskom upravom. Ovakve izjave je dao tokom konferencije za novinare održane u Mar-a-Lagu, ističući da ne može garantovati da neće koristiti vojnu ili ekonomsku silu u ostvarenju svojih ciljeva, ali je naglasio da su ti koraci neophodni za ekonomsku stabilnost zemlje.
Tramp je više puta javno istakao želju SAD da otkupe Grenland od Danske, tvrdeći da je to ključno za nacionalnu bezbednost. Njegov sin, Donald Tramp Mlađi, nedavno je posetio Grenland, nazivajući to putovanje „ličnim jednodnevnim izletom“ bez sastanaka sa zvaničnicima. Tehnološki preduzetnik Elon Musk podržava Trampov plan, tvrdeći da stanovnici Grenlanda žele pripadati Americi.
Sa druge strane, premijerka Danske, Mette Frederiksen, jasno je istakla da Grenland nije na prodaju i da pripada Grenlandcima. Ovo najveće ostrvo na svetu, smešteno između Atlantskog i Arktičkog okeana, već je dom američke vojne baze i igra važnu ulogu u geopolitičkom smislu. Danska je prenela upravljanje Grenlandom lokalnoj vlasti 1979. godine.
Pored Grenlanda, Tramp je takođe najavio nameru da povrati kontrolu nad Panamskim kanalom, potpisanim ugovorom koji je američki predsednik Džimi Karter sklopio sa Panamom 1977. godine. Međutim, predsednik Paname, Hoze Raul Mulino, istakao je da teritorija kanala i okolnih oblasti pripadaju Panami i da će tako i ostati.
Dodatno, Tramp je najavio planove za preimenovanje Meksičkog zaliva u Američki zaliv, opravdavajući ovu odluku estetskim razlozima. Ove izjave pokreću pitanja o geopolitičkim ambicijama SAD i odnosima sa drugim državama, a ostaje da se vidi kako će se ovi planovi dalje razvijati.
