Kada su razorni zemljotres i naknadni potresi pogodili Tursku i Siriju ovog meseca, Klara Imangalieva — koja živi u centralnoazijskoj zemlji Kazahstanu — shvatila je da mora da se preseli.
„Mi smo takođe u opasnosti“, rekla je Imangalijeva, stanovnica Almatija, najvećeg kazahstanskog grada kojim dominiraju planine Tian Šan prekrivene snegom.
„Tražim da se uselim u jednospratnicu da bih bar imala šanse da preživim u slučaju zemljotresa“, rekla je Imangalijeva, koja živi na devetom spratu višespratnice.
Almati, koji ima oko dva miliona stanovnika, nalazi se u zoni visokog seizmičkog rizika na jugoistoku Kazahstana.
Mali potresi su prilično česti u zemlji, iako u živom sećanju nije bilo većeg zemljotresa.
Tri istorijska zemljotresa pogodila su Almati—tada poznat kao Verni—pre više od jednog veka, 1887, 1889. i 1911. Svaki put je grad bio teško uništen i morao je da bude ponovo izgrađen.
Užasan zemljotres i naknadni potresi koji su potresli Tursku i Siriju početkom februara, ubivši više od 45.000 ljudi, izazvali su strahove od moguće nove katastrofe u bivšoj sovjetskoj zemlji i privukli novu pažnju na njenu prošlost i sadašnju praksu izgradnje.
Arhitekta Almas Ordabajev kaže da je nejasno koliko bi zgrada u Almatiju moglo da izdrži snažne udare, izdvajajući kuće iz ranog sovjetskog doba kao posebnu zabrinutost.
„Sve zgrade izgrađene pre kraja pedesetih godina prošlog veka koje nisu ojačane neće preživeti zemljotres poput onog u Turskoj“, rekao je 84-godišnji Ordabajev.
Ordabajev je takođe izrazio zabrinutost zbog građevinskih praksi u postsovjetskoj eri.
„Samo jak zemljotres otkriće šta će biti sa zgradama koje su 1990-ih izgradile korumpirane i kriminalne kompanije“, rekao je on.
Ordabajev je izrazio nadu da bi katastrofa u Turskoj i Siriji mogla da posluži kao opomena.
Razmere razaranja izazvale su bes u Turskoj, koja ima više linija raseda i istoriju velikih potresa, zbog loših građevinskih standarda.
Nadam se da će zemljotres u Turskoj poslužiti kao lekcija našim vlastima i graditeljima“, rekao je Ordabajev.
Prema procenama, više od pet miliona ljudi u Kazahstanu živi u visokoj seizmičkoj zoni koja pokriva preko 11 odsto teritorije zemlje.
Zamenik šefa Instituta za seizmologiju u Almatiju Nursaren Uzbekov rekao je da je u zemlji zabeleženo oko 40.000 zemljotresa u poslednjih pet godina.
U proseku se svake godine oseti između devet do 15 potresa, dodao je on.
Uzbekovski institut, osnovan 1976. godine, proučava vibracije duboko u Zemlji i ponašanje životinja poput zmija, ptica, zečeva i riba.
Mreža seizmičkih stanica prati kretanje tla u realnom vremenu u Kazahstanu i susednim zemljama.
Grigorij Kočkarov radi na jednoj takvoj stanici koja se nalazi u planinama sa pogledom na Almati.
„Ako dođe do zemljotresa, mi ga odmah vidimo na ekranu, dobijemo zvučni signal i za maksimalno deset minuta prenosimo informaciju“, rekao je on za AFP.
Seizmografi stanice su osetljivi na sitne vibracije i mogu da otkriju aktivnost koja se dešava na udaljenosti od 3.000 kilometara (1.860 milja), rekao je on.
Demonstrirao je dugačke listove belog papira — neki od seizmograma koje je zabeležila opservatorija datiraju iz 1930-ih.
Kočkarov je tada otvorio teška vrata koja su vodila do bočne odaje isklesane u zemlji. Unutra je bio dugačak hodnik — gde „normalno niko ne ide“ — sa osetljivom mernom opremom.
Ali stručnjaci kažu da zemlja bogata energijom nema dovoljno seizmičkih stanica i da većina seizmografa datira iz sovjetske ere.
Druge zemlje bivše sovjetske centralne Azije takođe strahuju da bi razorni zemljotres pre ili kasnije mogao izazvati haos.
Posle zemljotresa u Turskoj i Siriji, vlasti u planinskom Kirgistanu su se obavezale da će proceniti seizmičku otpornost visokih zgrada.
U Uzbekistanu je zemljotres uništio veći deo glavnog grada Taškenta 1966. godine, a sovjetske vlasti su morale da obnove grad.
Penzioner Nuriddin Ibragimov rekao je da je imao 13 godina kada se dogodila tragedija.
„Taškent je bio u ruševinama“, rekao je on, napominjući da su sovjetske vlasti prikrile pravi broj poginulih.
Ašhabat, glavni grad Turkmenistana, sravnjen je sa zemljom 1948. u jednom od najsmrtonosnijih zemljotresa 20. veka. Procenjuje se da je katastrofa odnela oko 100.000 života.
Turkmenistan, jedna od najtajnovitijih zemalja na svetu, danas preduzima „neophodne mere za očuvanje strukturalnog integriteta zgrada“, rekao je izvor iz vlade AFP-u.
Stručnjaci upozoravaju i da bi u Tadžikistanu jezero Sarez, koje je nastalo kao posledica velikog zemljotresa 1911. godine, moglo predstavljati veliku pretnju u budućnosti.
Jezero se nalazi iza prirodne brane duboko u planinama Pamira, a ako se brana probije, posledice će biti katastrofalne.
