Toplotni talasi izazvani klimatskim promenama mogli bi da u narednim decenijama ostave neke delove sveta praktično nenastanjivim, navele su Ujedinjene nacije u novom izveštaju, upozoravajući da bi ekstremne vremenske prilike mogle da gurnu siromašnije nacije na ivicu katastrofe.
U dokumentu koji su u ponedeljak zajedno objavili Crveni krst i Kancelarija UN-a za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), dokument ukazuje na intenziviranje toplotnih talasa širom sveta, navodeći da oni rastu „alarmantom brzinom“ i da već „podstiču katastrofe“ u nekim zemlje.
„Na trenutnim putanjama, toplotni talasi bi mogli da dostignu i pređu… fiziološke i socijalne granice u narednim decenijama, uključujući regione kao što su Sahel, južna i jugozapadna Azija“, navodi se u izveštaju, navodeći da neke oblasti rizikuju da postanu „praktično nenastanjive“. ”
Jako naseljeni gradovi su među najugroženijim područjima, a UN navode da će do 2050-ih godina 2050-ih godina 20. veka biti predviđeno povećanje broja urbanih siromašnih ljudi koji žive u „ekstremnim vrućinama“ od 700%. To bi neke regione moglo učiniti „praktično nenastanjivim“.
„Projektovane buduće stope smrtnosti od ekstremnih vrućina su zapanjujuće visoke – uporedive po veličini do kraja veka sa svim vrstama raka ili svim zaraznim bolestima – i zapanjujuće nejednake“, navodi se u izveštaju, objašnjavajući da će najsiromašniji u svetu snositi najgore posledice promena klime.
Očekuje se da će rastuće temperature i češći toplotni talasi „podrivati poljoprivredu i stočarske sisteme, degradirati prirodne resurse, oštetiti infrastrukturu i doprineti migraciji“, navodi se u izveštaju, napominjući da će ekonomski gubici povezani sa „toplinskim stresom“ premašiti 2,4 biliona dolara širom sveta do 2030. .
Prethodni toplotni talasi imali su smrtonosne posledice, za koje se procenjuje da su izazvali više od 70.000 viška smrtnih slučajeva u Evropi 2003. godine i još 55.000 u Rusiji 2010. godine, prema statistikama koje su citirale UN.
U izveštaju se navodi da su potrebni „agresivni koraci“ da bi se izbegli najgori ishodi, insistirajući da je „jedina najvažnija arena za akciju usporavanje i zaustavljanje klimatskih promena“. Osim toga, međutim, predlaže se pružanje „ranih informacija o toplotnim talasima“ kako bi se pomoglo ljudima da „preduzmu pravovremene mere“ da se zaštite, prilagode nove odgovore na „ubrzavanje ekstremne toplote“ i ulaganja u „termički odgovarajuće smeštaje za hitne slučajeve“, između ostalog.
