Terorizam i organizovani kriminal od strane nasilnih ekstremističkih grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom su „prožimajuća pretnja“ u nestabilnom afričkom regionu Sahela i prelivaju se na priobalne zemlje zapadne Afrike, glavni izaslanik UN-a za područje upozoreno u petak.
Leonardo Simao, specijalni predstavnik UN-a za Sahel i zapadnu Afriku, rekao je da je fokus na borbi protiv terorizma imao ograničen efekat u zaustavljanju divlje ilegalne trgovine u Sahelu i da je za to potrebno više policije.
„To je droga, to je oružje, to su ljudska bića, njeni mineralni resursi, pa čak i hrana“, rekao je Simao nakon brifinga Saveta bezbednosti UN.
Prema novom izveštaju generalnog sekretara Antonija Gutereša o Sahelu i zapadnoj Africi, stotine ljudi je ubijeno samo u prvoj polovini 2024. u terorističkim napadima, od kojih su mnogi civili.
Ogromna većina smrtnih slučajeva dogodila se u Burkini Faso, Maliju i Nigeru, čije su vladajuće vojne hunte u martu najavile zajedničke bezbednosne snage za borbu protiv terorizma, iako te snage tek treba da počnu sa operacijama. Tri zemlje sve više prekidaju veze sa američkom vojskom i udružuju se sa Rusijom u pogledu njenih bezbednosnih izazova.
Prošle nedelje, tri hunte su udvostručile svoju odluku da napuste Ekonomsku zajednicu zapadnoafričkih država, skoro 50 godina star regionalni blok poznat kao EKOVAS, nakon stvaranja sopstvenog bezbednosnog partnerstva, Alijanse država Sahela, u Septembar.
Simao nije komentarisao međunarodne saveze ovih zemalja, ali je rekao da će njihovo povlačenje iz ECOVAS-a biti „štetno za obe strane“. On je pohvalio ECOVAS što je zauzeo „energetski pristup“ angažovanju sa Burkinom Faso, Malijem i Nigerom i pozvao zemlje da održe regionalno jedinstvo.
On je pozvao na stalnu podršku UN-a Akra inicijativi, vojnoj platformi koja uključuje Burkinu Faso i obližnje priobalne zemlje kako bi se zaustavilo širenje ekstremizma u Sahelu. On je takođe rekao da bi Savet bezbednosti trebalo da nastavi sa finansiranjem policijskih operacija koje vodi regionalna vlast.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild izrazila je podršku naporima ECOVAS-a i UN u zapadnoj Africi i Sahelu i rekla da Savet bezbednosti „takođe mora da pojača”.
Tomas-Grinfild je pozvao na povećanje finansiranja i imenovanje rezidentnog koordinatora UN-a u regionu, rekavši da je prisustvo UN ključno za podršku razvojnim naporima UN-a „kao i za obezbeđivanje dosta potrebne humanitarne pomoći“.
Zamenica ruskog ambasadora Ana Evstignjejeva uzvratila je da međunarodni bezbednosni napori predstavljaju „pokušaj da se nastavi sa nametanjem novih kolonijalnih modela“ u Burkini Faso, Maliju i Nigeru. Ona je optužila zapadne donatore da ograničavaju pomoć iz „političkih razloga“.
„Mali, Burkina Faso i Niger vode beskompromisnu i koordinisanu borbu protiv terorističkih grupa i postižu uspeh i stabilizuju svoje teritorije“, rekla je Evstignejeva.
Najsmrtonosniji teroristički napadi u regionu ove godine dogodili su se u Burkini Faso, gde militantne džihadističke grupe Jama’at Nusrat al-Islam val-Muslimin, koje su povezane sa Al Kaidom, i Islamska država polažu pravo na „velike delove“ teritorije, Gutereš rečeno je u izveštaju. Samo u februaru, veliki teroristički napadi su ubili 301 osobu, uključujući jedan napad koji je odneo 170 života.
Prema Projektu podataka o lokaciji i događajima oružanih sukoba, u Nigeru je tokom prva tri meseca 2024. godine bilo 361 smrtnih slučajeva povezanih sa sukobima, što je značajno povećanje sa 250 u odnosu na isti period prošle godine.
Gutereš je ohrabrio „ubrzanu primenu“ preostalih bezbednosnih sporazuma, uključujući nedavne planove za centar za borbu protiv terorizma u Nigeriji i raspoređivanje pripravnih snaga ECOVAS-a da pomognu u iskorenjivanju terorizma.
Vojne hunte Burkine Faso, Malija i Nigera okončale su dugogodišnja strana vojna partnerstva poslednjih godina.
Francuska je 2022. povukla svoje trupe iz Malija zbog tenzija sa huntom, nakon čega je usledilo vojno povlačenje iz Nigera na zahtev vlade.
UN su okončale svoju desetogodišnju mirovnu misiju u Maliju u decembru 2023. na insistiranje hunte. Bila je to najsmrtonosnija mirovna misija Ujedinjenih nacija, sa više od 300 ubijenih pripadnika.
Američka vojska treba da završi povlačenje iz Nigera, takođe na zahtev hunte, do 15. septembra.
Gutereš je rekao da regionalna nesigurnost „i dalje negativno utiče na humanitarnu situaciju i stanje ljudskih prava“.
U izveštaju se navodi da je 25,8 miliona ljudi u Burkini Faso, Maliju, Nigeru i Nigeriji potrebna humanitarna pomoć ove godine. Te četiri zemlje su u aprilu imale više od 6,2 miliona interno raseljenih lica i 630.000 izbeglica. Pored toga, 32,9 miliona ljudi suočilo se sa nesigurnošću hrane.
Gutereš je rekao da humanitarne agencije nemaju adekvatna finansijska sredstva, pošto su primile samo 13 odsto od 3,2 milijarde dolara potrebnih za 2024. „Bez dodatnih sredstava, milioni ugroženih ljudi ostaće bez vitalne podrške“, rekao je on u izveštaju.
