Država Tenesi tužila je u sredu Volgrinsa, optužujući maloprodajnog apotekarskog giganta da podstiče državnu epidemiju opioida namerno preplavivši tržište prekomernom zalihama narkotika na recept, što je kršenje zakona o zaštiti potrošača i smetnji u javnosti.
Prema tužbi, Valgreens je iskoristio svoju poziciju jednog od najvećih apotekarskih lanaca u državi da izda preko 1,1 milijardu tableta oksikodona i hidrokodona u Tenesiju od 2006. do 2020. godine, što je otprilike ekvivalentno 175 tableta za svakog stanovnika države.
„Ogromna količina opioida koje je Volgrins pustio u Tenesi bila je nerazumna i veoma sumnjiva na prvi pogled“, navodi se u tužbi na 148 stranica, podnetoj Okružnom sudu okruga Noks. „Valgrins je potpuno zasitio državu Tenesi narkoticima.
Tenesi, dom za skoro 7 miliona stanovnika, bio je jedan od najteže pogođenih u američkoj opioidnoj krizi, dokumentujući najmanje tri smrtna slučaja od predoziranja opijatima svakog dana, navodi se u tužbi.
„Valgrins nije slučajno preplavio državu Tenesi opioidima. Umesto toga, gorivo koje je Volgrins dodao u vatru epidemije opijata bilo je rezultat svesnih – ili namerno ignorisanih – korporativnih odluka“, navodi se u saopštenju.
Valgreens je bio meta sličnih tužbi koje su pokrenule druge jurisdikcije.
U maju je njena korporativna matična kompanija, holding kompanija Valgreens Boots Alliance Inc sa sedištem u Ilinoisu, postigla nagodbu od 683 miliona dolara sa Floridom kako bi rešila tvrdnje da je apotekarski lanac pogoršao epidemiju opioida u toj državi. Ali Valgreens nije priznao da je prekršio sporazum.
„Nastavićemo da se branimo od neopravdanih napada na profesionalizam naših farmaceuta, posvećenih zdravstvenih profesionalaca koji žive u zajednicama kojima služe“, navodi se u saopštenju kompanije Rojtersu u sredu.
„Valgrins nikada nije proizvodio ili plasirao opioide, niti smo ih distribuirali u klinike protiv bolova i „mlinove tableta“ koji su podstakli ovu krizu“, saopštila je kompanija.
Prema tužbi, Valgreens je efektivno postao deo „šeme nezakonite kontrolisane prodaje supstanci“ ignorišući brojne znakove sumnjive prakse prepisivanja opioida.
Odelo je navelo takve „crvene zastavice“ kao nedostatak individualizovanog doziranja; višestruki recepti za najjaču dostupnu dozu; mnogo kupaca sa istim dijagnostičkim kodovima; visok procenat pacijenata koji plaćaju gotovinom; kupci koji često traže rano dopunjavanje; i klijenti koji putuju na velike udaljenosti da bi ispunili recepte.
Najveći skok u izdavanju opioida u Tenesiju, prema tužbi, poklopio se sa godinama od 2006. do 2014. godine kada je Valgreens radio kao veleprodajni distributer za sopstvene apoteke, zauzimajući tako dve stepenice u lancu snabdevanja.
Vodeći oko 200 do 300 prodavnica širom države, Valgreens apoteke su zajedno kupile 795 miliona opioida od distributera tokom tog perioda, navodi se u tužbi. Neki su nabavljeni od drugih veletrgovaca, ali Valgreens je u to doba „samodistribuirao“ 81% sopstvenih maloprodajnih zaliha opioida, navodi se u žalbi.
Sličnu tužbu koju je grad San Francisko pokrenuo protiv Valgreensa i dve farmaceutske kompanije sada razmatra federalni sudija nakon 11-nedeljnog suđenja tokom kojeg su druge dve kompanije postigle nagodbu od 58 miliona dolara sa gradom prošlog meseca.
Odvojeno, porota saveznog suda odlučila je u novembru da je Valgreens, zajedno sa lancem apoteka CVS Health Corp i maloprodajnim gigantom Valmart Inc (VMT.N), odgovoran za pomaganje u stvaranju javne smetnje sa navodnom poplavom tablete protiv bolova koje su našle na crnom tržištu u dva okruga Ohajo.
Sada je na saveznom sudiji da odluči šta kompanije treba da plate.
