Ponedeljak na Jamajci bio je poprište napetih rasprava o sudbini eksploatacije dubokog mora, dok je barem jedna kompanija najavila da će podneti zahtev za dozvolu pre nego što pravila budu zvanično usvojena.
Više od dvadeset zemalja, uključujući nedavno Peru i Grčku, pozvalo je na zabranu ili moratorijum na eksploataciju dubokog mora dok se ne uspostavi jasan i sveobuhvatan regulatorni okvir. Međunarodna uprava Ujedinjenih nacija za morsko dno nastavila je razgovore o predloženom kodeksu za rudarstvo nakon poslednjeg sastanka u martu.
„Pred nama su dve veoma zauzete nedelje“, izjavio je Olav Miklebust, predsednik saveta vlasti, naglašavajući potrebu za pažljivim sagledavanjem regulatornog okvira koji bi trebalo da obuhvati sve ključne aspekte.
Jamajka, globalni čuvar dubokih voda koje ne pripadaju pod jurisdikciju neke zemlje, odobrila je 31 ugovor za istraživanje rudarstva, ali nije dala zeleno svetlo za eksploataciju dok se rasprava ne okonča.
Fokus istraživanja je na zoni preloma Clarion-Clipperton, koja obuhvata ogromno područje između Havaja i Meksika, na dubinama od 4.000 do 6.000 metara. Ovde se nalaze minerali koji su se formirali tokom miliona godina, a njihovo eventualno rudarenje može imati značajan ekološki i klimatski uticaj.
Dok protivnici ističu potrebu za zaštitom okeana kao vitalnog dela globalnog ekosistema, zagovornici dubokog morskog rudarstva tvrde da je ova praksa ekonomičnija i manje invazivna u odnosu na kopneno rudarstvo. Među prvim kompanijama koje bi mogle podneti zahteve za eksploataciju je The Metals Company, kanadski operater koji se bavi izvlačenjem resursa iz dubokih mora.
Debata o ovom pitanju nastaviće se u narednim nedeljama dok se traže kompromisna rešenja koja bi zadovoljila sve učesnike, a istovremeno zaštitila osetljivu morsku sredinu.
