Talibani su u utorak saopštili da više ne priznaju diplomatska predstavništva Avganistana koje je uspostavila bivša vlada koju podržava Zapad i da neće poštovati pasoše, vize i druge dokumente koje su izdale diplomate povezane sa prethodnom administracijom.
To je najnoviji pokušaj talibana da preuzmu kontrolu nad avganistanskim ambasadama i konzulatima od povratka na vlast 2021. Mnogi talibanski lideri su pod sankcijama i nijedna država ih ne priznaje kao legitimne vladare Avganistana.
Sedište zemlje u Ujedinjenim nacijama i dalje drži bivša vlada, koju je predvodio Ašraf Gani, iako talibanska administracija takođe nastoji da preuzme to mesto.
U saopštenju objavljenom na platformi društvenih medija Ks, Ministarstvo spoljnih poslova navodi da su dokumenta izdata od strane misija u Londonu, Berlinu, Belgiji, Bonu, Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Poljskoj, Australiji, Švedskoj, Kanadi i Norveškoj više se ne prihvataju i ministarstvo „ne snosi odgovornost“ za te dokumente.
Dokumenti bi uključivali pasoše, nalepnice za vize, akte i overe.
Ministarstvo je saopštilo da će ljudi u tim zemljama umesto toga morati da se obrate ambasadama i konzulatima koje kontroliše talibanska administracija — Islamski emirat Avganistan, kako oni nazivaju svoju vladu.
„Svi avganistanski državljani koji žive u inostranstvu i stranci mogu da posete politička i konzularna predstavništva IEA u drugim zemljama, osim gore navedenih misija, kako bi pristupili konzularnim uslugama“, navodi se u saopštenju.
Talibani nisu odmah odgovorili na upite tražeći pojašnjenje ili dodatne detalje.
Državljanin Avganistana koji živi u Londonu gde pohađa master studije, Asad Mobariz, rekao je da je razočaran i frustriran odlukom. Nepravedno je i nepraktično očekivati da Avganistanci u pogođenim zemljama putuju u drugu zemlju radi konzularnih usluga, rekao je on.
„Ova odluka zanemaruje naše potrebe i stavlja nas nepotrebno na teret“, rekao je on za Asošijeted pres. „Ove usluge su ključne za moju sposobnost da putujem, radim i održavam svoj pravni status u Ujedinjenom Kraljevstvu.“
Taj potez stavlja teret na Avganistance koji žive u Evropi i dovešće do povećanog finansijskog pritiska i potencijalnih pravnih problema za one koji ne mogu da pristupe konzularnim uslugama na lokalnom nivou, rekao je on.
Drugi avganistanski državljanin, Adnan Najibi, koji živi u Nemačkoj, rekao je da je malo verovatno da će diskreditacija ambasada biti od koristi talibanima.
„Živim u malom gradu sa relativno malom populacijom; međutim, još uvek vidim da ovde žive stotine Avganistanaca“, rekao je Nadžibi. „Ako je neko prethodno dobio avganistanski pasoš, venčani list ili bilo koji drugi dokument za jedan dan, sada može da potraje nedeljama ili čak duže.
Nemačka vlada saopštila je u utorak da procenjuje potencijalni uticaj ove najave.
Ambasada Avganistana u Britaniji saopštila je na Ks da „čvrsto izjavljuje“ da će nastaviti sve svoje konzularne i diplomatske usluge bez ikakvog prekida.
U martu 2023. talibani su rekli da pokušavaju da preuzmu kontrolu nad više avganistanskih ambasada u inostranstvu. Njihov glavni portparol Zabihulah Mudžahid rekao je da je administracija poslala diplomate u najmanje 14 zemalja.
Novi razvoj znači da će najbliže dostupne avganistanske ambasade za ljude u Evropi verovatno biti u Španiji i Holandiji. U oktobru su te dve zemlje rekle da sarađuju sa talibanskim vlastima u Kabulu nakon što su talibani suspendovali konzularne usluge u ambasadama Avganistana u Londonu i Beču zbog, kako su rekli, „nedostatka transparentnosti i saradnje“.
Od talibanskog preuzimanja vlasti, neke zemlje su zadržale aktivna diplomatska predstavništva u Avganistanu, uključujući Pakistan i Kinu.
Majkl Kugelman, direktor Instituta za južnu Aziju Centra Vilson, rekao je da su talibani samopouzdani i ohrabreni, podstaknuti neformalnim priznanjem koje su dobili od mnogih zemalja.
Oni očigledno pokušavaju da nateraju Avganistance da se angažuju sa talibanima umesto sa diplomatama lojalnim bivšoj administraciji, rekao je on.
„Radi se o tome da se talibanima da više diplomatskog uticaja u inostranstvu i da pre-talibanski stavovi budu irelevantni. Činjenica da mnoge od ovih misija ionako nisu veoma aktivne čini napore talibana lakšim za izvođenje“, rekao je Kugelman. „To je kao da gurate vrata koja su već otvorena.“
Talibani su dobili neformalno priznanje uspostavljanjem bilateralnih veza sa zemljama poput Rusije, Kine, Irana i Pakistana i održavanjem sastanaka na visokom nivou sa zvaničnicima tih zemalja. Prošlog meseca, talibani su bili predstavnici Avganistana na pregovorima o Avganistanu u Dohi, u Kataru, u organizaciji Ujedinjenih nacija, iako su UN naglasile da to ne predstavlja zvanično priznanje.
Takođe u utorak, misija UN-a u Avganistanu saopštila je da su lokalni obaveštajni zvaničnici u maju nasilno zatvorili kancelariju nevladine grupe koju predvode žene jer su dozvolile nekim od njenih avganistanskih žena da se pojave u kancelariji na poslu.
Nevladinoj organizaciji je bilo dozvoljeno da se ponovo otvori nekoliko dana kasnije, nakon što je potpisala izjavu u kojoj se navodi da neće dozvoliti zaposlenima da dođu u kancelariju, prema poslednjem izveštaju misije o ljudskim pravima u Avganistanu. U izveštaju nije otkrivena lokacija kancelarije iz „zaštitnih razloga“.
Otkako su preuzeli vlast, talibani su zaustavili obrazovanje devojčica nakon šestog razreda i zabranili ženama mnoge poslove i većinu javnih prostora. Ograničenja za žene i devojčice su glavna prepreka da talibani dobiju zvanično priznanje kao legitimna vlada zemlje.
