Tajvanski predsednik otputovao je u subotu na put u južni Pacifik koji će uključivati dvodnevni tranzit u SAD, njegov prvi put od preuzimanja funkcije.
Planirana zaustavljanja na Havajima i teritoriji Guama već su izazvala žestoke kritike Pekinga, koji tvrdi da je Tajvan sopstvenu teritoriju i protivi se zvaničnoj razmeni između njega i SAD, najvećeg podržavaoca i vojnog dobavljača ostrva.
Lai Ching-te je otputovao na jednonedeljno putovanje da poseti Maršalska ostrva, Tuvalu i Palau — tri diplomatska saveznika ostrva u Pacifiku sa samoupravom.
„Želim da iskoristim vrednosti demokratije, mira i prosperiteta da nastavimo da širimo našu saradnju sa našim saveznicima, da produbimo naše partnerstvo i dozvolimo svetu da vidi Tajvan ne samo kao model demokratije, već i kao vitalnu moć u promovisanju svetskog mir i stabilnost, i prosperitetni razvoj“, rekao je on na međunarodnom aerodromu Taojuan uoči svog odlaska.
Iako Tajvan održava snažne kontakte sa desetinama drugih zemalja, ima samo 12 formalnih diplomatskih saveznika. Samovladana demokratija se u poslednje vreme suočava sa sve većim pritiskom Kine.
Nejasno je da li će se Lai sastati sa nekim članovima dolazeće američke administracije tokom svog tranzita.
Novoizabrani predsednik Donald Tramp rekao je u intervjuu za Blumberg u julu da Tajvan treba da plati svoju odbranu. Ostrvo je kupilo milijarde dolara odbrambenog oružja od SAD.
Tramp je izbegao odgovor da li će braniti ostrvo od kineske vojne akcije. U petak je američki Stejt department saopštio da je odobrio prodaju 385 miliona dolara rezervnih delova i opreme za flotu F-16, kao i podršku za sistem taktičke komunikacije Tajvanu.
Iako su SAD obavezne da pomognu ostrvu da se odbrani u skladu sa Zakonom o odnosima sa Tajvanom, zadržale su poziciju strateške nejasnoće oko toga da li bi se ikada uključile ako bi Kina napadnula Tajvan.
Očekuje se da će druga Trampova administracija testirati američko-kineske odnose čak i više od prvog republikanskog mandata, kada su SAD uvele carine na više od 360 milijardi dolara na kineske proizvode. Tajvan je jedan od glavnih izvora napetosti u bilateralnim odnosima.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekao je u petak da je važno da SAD, ako žele da održe mir u Tajvanskom moreuzu, rešavaju pitanje Tajvana „sa krajnjim oprezom, jasno se protiveći nezavisnosti Tajvana i podržavajući mirno ujedinjenje Kine“.
Ona je takođe rekla da se Kina odlučno protivi bilo kakvom obliku zvanične interakcije između SAD i Tajvana, uključujući posete tajvanskih lidera SAD iz bilo kog razloga.
Kada je bivši tajvanski predsednik Cai Ing-ven prošle godine otišao u SAD kao deo tranzita ka Latinskoj Americi, to je izazvalo glasno protivljenje Kine. Cai se u to vreme sastao sa bivšim predsednikom Predstavničkog doma Kevinom Makartijem.
Kineska vojska je takođe pokrenula vežbe oko Tajvana prošle godine kao „strogo upozorenje“ na ono što je nazvala dosluhom između „separatista i stranih snaga“ nekoliko dana nakon što se Lai, tadašnji potpredsednik Tajvana, zaustavio u SAD.
Kina se takođe snažno protivi poseti vodećih američkih političara ostrvu jer smatra da svaki zvanični kontakt sa stranim vladama i Tajvanom predstavlja povredu njenih tvrdnji o suverenitetu nad Tajvanom. Vašington je promenio svoje formalno priznanje sa Tajpeja na Peking 1979. godine.
