Ostrvska republika, koju Kina smatra delom svoje teritorije, saopštila je da je to bio najveći takav pokret od januara.
Avioni tajvanskog ratnog vazduhoplovstva krenuli su da presretnu oko 30 kineskih vojnih aviona dok su ulazili u zonu protivvazdušne odbrane ostrva, izvestile su u ponedeljak vlasti u Tajpeju.
Prema tajvanskom ministarstvu odbrane, 22 od tih aviona su bili borbeni avioni, dok su ostatak sačinjeni od aviona za elektronsko ratovanje, ranog upozorenja i protivpodmorničkih aviona.
Eskadrila kineskog vazduhoplovstva približila se ostrvu Pratas pod kontrolom Tajvana u severnom delu Južnog kineskog mora. Iako se nalazi oko 450 km (280 milja) od samog Tajvana, ostrvo i vode koje ga okružuju deo su republičke takozvane zone za identifikaciju protivvazdušne odbrane (ADIZ), ne treba ih mešati sa užim vazdušnim prostorom republike.
Osim što je poslao svoje borbene avione u to područje, Tajpej je rekao da je takođe aktivirao svoju protivraketnu odbranu, koja je nadgledala nadolazeću letelicu.
Tajvanski vojni zvaničnici opisali su upad kao najveći te vrste od 23. januara, kada je 39 kineskih aviona prešlo u ADIZ.
Peking još nije komentarisao najnoviji incident. Ranije je kineska vlada opisala slične epizode kao vežbe koje imaju za cilj zaštitu suvereniteta zemlje.
Tajvan, za koji Kina smatra da je deo svoje teritorije, zabeležio je porast u broju upada koje su izvršile avijacije i mornarica Pekinga u poslednje dve godine. Tajpej takve akcije opisuje kao ništa drugo do ratovanje u „sivoj zoni“, očigledno za cilj da istroši vojsku ostrva, kao i da testira njegovu odbranu.
Samo prošle nedelje, Kina je objavila da je njena vojska izvela vežbe u blizini Tajvana, opisujući ih kao „svečano upozorenje“ Tajpeju protiv njegovog „dosluha“ sa SAD.
Saopštenje je usledilo ubrzo nakon što je američki predsednik Džo Bajden očigledno sugerisao u Tokiju prošle nedelje da će Vašington poslati svoju vojsku da brani samoupravno ostrvo ako ga Kina napadne, što bi predstavljalo veliki prekid američke dugogodišnje politike „strateške dvosmislenost.” Međutim, najviši američki zvaničnici, uključujući samog Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena, kasnije su kvalifikovali kontroverznu primedbu, insistirajući na tome da Vašington nije odstupio od svog prethodnog stava, koji, između ostalog, uključuje poštovanje takozvanog principa jedne Kine.
Tajvan je samoupravna teritorija, kojom de fakto vlada sopstvena vlada od 1949. godine, kada je poražena strana u kineskom građanskom ratu pobegla na ostrvo i tamo uspostavila sopstvenu administraciju. Peking smatra tajvanske vlasti separatistima, insistirajući da je ostrvo neotuđivi deo Kine.
Poslednjih godina, najviši kineski zvaničnici, uključujući predsednika Si Đinpinga, otvoreno su rekli da Peking neće isključiti upotrebu sile kako bi obezbedio „ponovno ujedinjenje“ Tajvana sa kopnom.
Vlasti u Tajpeju su na sličan način upozorile da će braniti ostrvo zubima i noktima u slučaju kineske invazije.
Prema principu jedne Kine, velika većina zemalja se uzdržava od zvaničnog priznavanja nezavisnosti Tajvana.
Tajvan je, međutim, godinama uživao široku diplomatsku i vojnu podršku SAD, koje održavaju nezvanične odnose sa ostrvom. Nedavno su visoke ličnosti u Vašingtonu i Tajpeju dale nekoliko izjava, ukazujući da dve zemlje planiraju da prodube svoje veze.
