TAJPEJ – Tajvan će u utorak objaviti plan za produženje obaveznog služenja vojnog roka na jednu godinu sa sadašnja četiri meseca, prema rečima visokog vladinog zvaničnika, pošto se ostrvo suočava sa sve većim kineskim vojnim pritiskom, piše Rojters
Kancelarija predsednice Tajvana Cai Ing-ven saopštila je da će sazvati sastanak za nacionalnu bezbednost u utorak ujutru na kojem će se razgovarati o jačanju civilne odbrane ostrva, nakon čega će uslediti konferencija za novinare o neodređenim novim merama civilne odbrane.
Caijev bezbednosni tim, uključujući visoke zvaničnike iz ministarstva odbrane i Saveta za nacionalnu bezbednost, razmatra tajvanski vojni sistem od 2020. godine usred brzo rastućih kineskih pretnji, rekao je zvaničnik, koji je odbio da bude imenovan jer su informacije bile privatne.
„Različita jednostrana ponašanja Kine postala su glavna briga za regionalnu bezbednost“, rekla je osoba koja je učestvovala u bezbednosnoj diskusiji na visokom nivou.
Vojna reforma bi takođe uključivala jačanje obuke za regrute, kao što je uvođenje borbenih instrukcija koje koriste američke snage i jačanje vežbi gađanja, rekao je zvaničnik, dodajući da bi novi sistem trebalo da stupi na snagu 2024. godine.
Ministarstvo odbrane Tajvana odbilo je da komentariše.
Zvanična Centralna novinska agencija, pozivajući se na izvore iz vlade i vladajuće stranke upoznate sa ovim pitanjem, prvo je u ponedeljak kasno izvestila da će njena vlada u utorak objaviti plan za produženje obaveznog vojnog roka.
Tajvan je postepeno prelazio sa vojnih obveznika na profesionalne snage u kojima dominiraju dobrovoljci, ali rastuća asertivnost Kine prema ostrvu za koje tvrdi da je svoje, kao i ruska invazija na Ukrajinu, podstakli su debatu o tome kako pojačati odbranu. Rusija rat naziva „specijalnom operacijom“.
Tajpej, koji odbacuje tvrdnje Pekinga o suverenitetu, u ponedeljak je izvestio o najvećem upadu kineske avijacije u identifikacionu zonu protivvazdušne odbrane ostrva, sa 43 kineska aviona koja su prešla nezvanični tampon između dve strane.
Kina je takođe organizovala ratne igre u blizini Tajvana u avgustu nakon posete Tajpeju tadašnjih SAD. Predsednica Doma Nensi Pelosi.
Prethodne vlade pod vladajućom Demokratskom progresivnom partijom i glavnim opozicionim Kuomintangom smanjile su obaveznu službu za muškarce sa više od dve godine na četiri meseca kako bi zadovoljile mlađe glasače pošto su se tenzije smanjile između Tajpeja i Pekinga.
Cai nadgleda široki program modernizacije, zagovarajući ideju „asimetričnog ratovanja“ kako bi ostrvske snage bile pokretljivije, agilnije i teže za napad.
Kina je poslednjih godina pojačala svoj diplomatski, vojni i ekonomski pritisak na samoupravno ostrvo da prihvati vlast Pekinga. Tajvanska vlada kaže da samo tajvanski narod može odlučiti o svojoj budućnosti i obećava da će se braniti ako bude napadnut.
