Tajvan je u utorak započeo trodnevne vojne vežbe jer je porasla zabrinutost zbog potencijalnih rezova u budžetu za odbranu zbog zakonskih prepirki između dve glavne političke stranke na ostrvu.
Vežbe su počele na severu manevrisanjem tenkova u bazi u Hsinčuu sa zastarelim tenkovima CM-11, koji se postepeno zamenjuju novonabavljenim Abrams M1A2T iz SAD. Zamena označava ogromnu nadogradnju uprkos nekim pritužbama na težinu novih tenkova i njihovu verovatnu efikasnost u sprečavanju mogućeg kineskog iskrcavanja.
Trupe su stigle na oklopnim transporterima, dok su helikopteri Apač i S-70 kovitlali iznad njih, pružajući izviđanje i pokrivajući vatru.
Sa opremom kojom Tajvan trenutno koristi, oficir za komunikaciju je na terenu kako bi koordinirao napade iz vazduha, rekao je vojni kapetan Čuang Juan-čeng iz 542. oklopne brigade u okrugu Hsinču južno od glavnog grada Tajpeja. To im omogućava da vode helikoptere tako da su „vatra iz zemlje i vazdušna vatra sinhronizovana“, rekao je Čuang.
U sredu će vojska pokazati svoj protivraketni sistem Patriot III koji ima za cilj da se suprotstavi jednom od najmoćnijih kineskih oružja protiv ostrva od 23 miliona stanovnika. A u četvrtak, vežbe protiv podmornica biće održane u blizini najveće tajvanske luke Kaosjung, koja se smatra najboljim kineskim kanalom za snabdevanje svojih trupa ukoliko uspostavi stajalište u teško branjenom regionu.
Godišnje vežbe održavaju se uoči praznika Lunarne Nove godine kako bi se stanovništvo Tajvana uverilo u sposobnost da se suoči sa kineskim pretnjama i da bi se podstaklo regrutovanje. Tajvan ima zaostale narudžbine iz SAD za oko 20 milijardi dolara sistema naoružanja, dok unapređuje svoje lovce M-16 i razvija sopstvene podmornice. Takođe je produženo služenje vojnog roka na godinu dana.
Međutim, vlada je upozorila da bi nove zakonske izmene koje se razmatraju mogle da dovedu do smanjenja budžeta za odbranu za 28 odsto izmenom načina raspodele sredstava između centralne i lokalne vlade.
To bi zauzvrat moglo da smanji spremnost SAD i njihovih saveznika kao što su Japan i Filipini da pomognu Tajvanu u slučaju oružanog sukoba sa Kinom, rekao je generalni sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Džozef Vu zakonodavcima prošlog meseca.
Zakon podstiče glavna opoziciona Nacionalistička partija, koja se udružila sa malom Tajvanskom narodnom partijom kako bi se suprotstavila zakonodavnoj agendi vladajuće Demokratske progresivne partije.
Tajvan trenutno troši oko 2,4% svog BDP-a, ili otprilike 20 milijardi dolara, na vojsku godišnje.
Kina je žestoko odgovorila na svu prodaju američkog oružja Tajvanu, rekavši da je ujedinjenje sa ostrvom neizbežno i upozoravajući da se Vašington „igra vatrom“. Međutim, osim što redovno šalje avione i ratne brodove u područja u blizini ostrva, uradila je nešto više od kompanija i rukovodilaca koji su uključeni u proizvodnju i prodaju takve opreme na crnoj listi.
Čini se da ni vojno zastrašivanje, ekonomska prinuda niti pozivanje na njihovo zajedničko kinesko poreklo ne deluju na stanovništvo Tajvana, od kojih velika većina podržava trenutni status de fakto nezavisnosti.
