Predsednik Cai Ing-ven kaže da Pentagon „proaktivno planira“ saradnju između Nacionalne garde SAD i odbrambenih snaga Tajvana.
Pentagon „proaktivno planira“ saradnju između Nacionalne garde SAD i tajvanskih odbrambenih snaga, otkrio je u utorak tajvanski predsednik Cai Ing-ven, ne precizirajući detalje.
Pozdravljajući delegaciju koju predvodi američka senatorka Tami Dakvort, Cai je rekao da se Tajpej raduje „bližoj i dubljoj saradnji Tajvana i SAD u pitanjima regionalne bezbednosti“. Ona je dodala da je Dakvort bio jedan od ključnih sponzora Tajvanskog zakona o partnerstvu, „koji je dobio dvostranačku podršku u američkom Kongresu“.
„Kao rezultat toga, Ministarstvo odbrane SAD sada proaktivno planira saradnju između Nacionalne garde SAD i odbrambenih snaga Tajvana“, rekla je tajvanska predsednica.
„Danas sam se sastao sa senatorom Dakvortom da istražim mogućnosti za bližu saradnju Taivana i SAD-a u regionalnoj bezbednosti, trgovini i investicijama. Duboko cenim vašu čvrstu podršku Tajvanu i vaše sponzorstvo zakona za jačanje naših bilateralnih veza“, napisala je predsednica Tajvana na Tviteru.
Duckvorth je, zauzvrat, tvrdila da ima „niz ljudi“ iz Senatskog komiteta za oružane snage koji su spremni da potpišu njen nedavni zakon, Zakon o jačanju bezbednosti Tajvana.
„Iako želim da istaknem našu podršku bezbednosti Tajvana, želim da kažem da se ne radi samo o vojsci – već i o ekonomiji“, rekao je senator.
Izjave Caija i Dakvorta usledile su dan nakon što su tajvanske vlasti prijavile drugi najveći upad Kine u zonu protivvazdušne odbrane ostrva ove godine. Tajvansko ministarstvo odbrane tvrdi da je 30 aviona ušlo u zonu u ponedeljak, uključujući više od 20 lovaca. Dok Peking tek treba da komentariše najnoviji incident, ranije je kineska vlada opisala slične epizode kao vežbe koje imaju za cilj zaštitu suvereniteta zemlje.
Kina je dosledno upozoravala SAD na vojnu saradnju sa Tajvanom, koji Peking smatra delom svoje teritorije. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin optužio je 27. maja SAD za licemerje, koje predstavljaju „ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti preko Tajvanskog moreuza“.
„SAD su rekle da ne podržavaju ‘nezavisnost Tajvana’, ali ne praktikuju ono što piše“, rekao je portparol.
Prošle nedelje je američki predsednik Džo Bajden sugerisao da će Vašington poslati svoju vojsku da brani ostrvo sa samoupravom ako ga Kina napadne. Međutim, kasnije su i Bajden i američki državni sekretar Entoni Blinken razjasnili tu primedbu, insistirajući da se stav Vašingtona, koji, između ostalog, uključuje i poštovanje takozvanog principa jedne Kine, nije promenio.
Tajvan je samoupravna teritorija kojom de fakto vlada sopstvena vlada od 1949. godine, kada je poražena strana u kineskom građanskom ratu pobegla na ostrvo i tamo uspostavila sopstvenu administraciju. Peking smatra tajvanske vlasti separatistima, insistirajući da je ostrvo neotuđivi deo Kine.
Poslednjih godina, najviši kineski zvaničnici, uključujući predsednika Si Đinpinga, otvoreno su rekli da Peking neće isključiti upotrebu sile kako bi obezbedio „ponovno ujedinjenje“ Tajvana sa kopnom.
Vlasti u Tajpeju su na sličan način upozorile da će braniti ostrvo „zubima i noktima“ u slučaju kineske invazije.