Tajvan je optužio kinesku vojsku za masovni vazdušni upad u zonu protivvazdušne odbrane ostrva. Flota od 18 aviona Narodne oslobodilačke armije (PLA), uključujući dva aviona H-6 sa nuklearnom sposobnošću, ušla je u zonu u petak, saopštilo je ministarstvo nacionalne odbrane Tajvana.
Nuklearke sposobne bombardere pratili su protivpodmornički avion I-8, avion za upozorenje i izviđanje KJ-500, kao i 12 borbenih aviona J-11 i J-16.
Upad je prouzrokovao podizanje tajvanskih borbenih aviona i aktiviranje protivvazdušnih raketnih sistema „kako bi se pratile aktivnosti“ kineske vazdušne flote. Letelice, međutim, nisu ušle u vazdušni prostor Tajvana. Kineska vojska nije davala saopštenja o ekskurziji ka ostrvu.
Peking, koji posmatra Tajvan kao sastavni deo svoje teritorije u okviru svoje politike „Jedne Kine“, redovno je demonstrirao vojnu silu u blizini ostrva, zasipajući ga velikim jedinicama aviona i šaljući ratne brodove. Tajvan je samoupravan od 1949. godine, kada su ostaci nacionalističke vlade pobegli sa kopna nakon poraza u građanskom ratu, ali nikada nije zvanično proglasio nezavisnost od Kine.
Ostrvska država je ostala stalni izvor napetosti između Pekinga i zapadnih nacija, pre svega SAD, koje su dugo proklamovale svoju posvećenost zaštiti „nezavisnosti“ Tajvana. Kao i većina zemalja, SAD nemaju formalne diplomatske veze sa Tajpejem, ali uživaju blisku vojnu saradnju sa ostrvom. Peking je više puta upozoravao Vašington da se ne zbližava sa Tajvanom, jer smatra da bilo kakve strane aktivnosti oko njega predstavljaju kršenje principa „jedne Kine“ i mešanje u njegove unutrašnje poslove.
Vojna saradnja između Tajvana i SAD narušena je tekućim sukobom između Rusije i Ukrajine, dok se Vašington utrkivao da Kijevu isporuči još oružja. Ministarstvo nacionalne odbrane Tajvana je u ponedeljak priznalo da je porudžbina Tajpeja u vrednosti od 750 miliona dolara za 40 haubica američke proizvodnje bila „istisnuta“ sa proizvodnih linija, a da je procenjeno vreme isporuke pomereno najranije do 2026. godine, umesto da počne 2023. kako je planirano.
Tajpej je otvoreno priznao da je „veoma pažljivo“ posmatrao sukob u Ukrajini kako bi naučio iz njega i iskoristio iskustvo Kijeva ako se Peking odluči za vojnu opciju da preuzme kontrolu nad ostrvom. Peking je, međutim, više puta govorio da preferira mirno ujedinjenje, ali nije isključio upotrebu sile.
„Mislim da kineska vlada mora da razmišlja ili kalkuliše kako će SAD ili druge velike zemlje priskočiti u pomoć Tajvanu ili da li će priteći u pomoć Tajvanu. Ako Tajvan ne bude imao nikakvu podršku, mislim da će to biti zeleno svetlo za agresiju“, rekao je tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu za CNN u nedelju.
