Američka tajna služba ušla je u 2024. izgubivši skoro petinu svojih veteranskih agenata, dok su ostali prezaposleni, nedovoljno plaćeni, neadekvatno obučeni i nemaju najnoviju tehnologiju, piše Njujork tajms.
Direktorka tajne službe Kimberli Čitl podnela je ostavku u julu nakon što je atentator umalo ubio bivšeg predsednika i aktuelnog republikanskog kandidata Donalda Trampa na mitingu u Batleru u Pensilvaniji.
„Servis nije bio spreman“, primetio je Tajms u četvrtak.
Atentat na Trampov život „otkrio je duboke probleme u Tajnoj službi“, od nedostatka tehnologije do „neuspeha u komandovanju“ i komunikaciji. Na primer, Batler strelac je izviđao mesto događaja dronom, dok ga zaštitni detalj nije imao i njihovi radio-aparati nisu radili kako treba.
Najveći problem je, međutim, bio „egzodus najbolje obučenih ljudi“, objavio je Tajms, pozivajući se na sadašnje i bivše zaposlene u agenciji. Najmanje 1.400 od 7.800 zaposlenih u Tajnoj službi otišlo je u fiskalnim godinama 2022. i 2023., što je najveći gubitak u dve decenije.
Iako je agencija do ovog leta proširila svoju radnu snagu na 8.100 – što je najviši nivo ikada – ovo je još uvek nedovoljno od broja koje je rekla da joj je potrebno. Postojala je zabrinutost oko sposobnosti novozaposlenih i problema oko toga kako ih obučiti i gde.
Glavni objekat za obuku je toliko „trošan“ da često poplavi u velikim kišama, navodi Tajms. Agencija je pribegla korišćenju makete Bele kuće koju je u Atlanti sagradio reditelj Tajler Peri, jer Kongres ne bi odobrio sredstva za izgradnju sopstvene.
Glavni razlog zbog kojeg je većina veterana navela za odlazak bio je „ugrožavanje količine prekovremenog rada“, ponekad i bez plate, zbog federalne granice plata. U anketi koju je sprovelo savezno policijsko udruženje, 68 od 153 agenta koji su odgovorili reklo je da su „maksimalno iskoristili“ prekovremeni rad prošle godine, propuštajući čak 30.000 dolara plate.
„Jašete konja dok ne umre, a onda ga pojedete“, rekao je za Tajms Džonatan Vakrou, koji je napustio tajnu službu posle 14 godina, o pogledu menadžmenta na njihovu radnu snagu.
Drugi bivši agent, Luis Ficig, tvrdio je da su „nepotizam, favorizovanje, [i] korupcija“ deo kulture agencije. U međuvremenu, šema da se nadoknadi gubitak ponovnim angažovanjem nedavno penzionisanih agenata spektakularno je poražena jer su agenti požurili da odu u prevremenu penziju, kako bi mogli da dobiju i penziju i platu, a da ne služe na terenu gde su tela bila najpotrebnija.
