Imunizacija u svetu tapka u mestu od 2023. godine, i broj nevakcinisane dece sada je globalno dodatnih 2,7 miliona manji nego pre pandemije korona virusa, saopštili su danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Fond UN za decu (UNICEF).
Prema procenama te dve organizacije zasnovanim na nacionalnim podacima o vakcinaciji, trend imunizacije dece protiv 14 bolesti ukazuje na potrebu da se ubrzaju napori i osnaže zdravstveni kapaciteti.
Podaci govore da je broj dece koja su primila tri doze vakcine protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (Diteper) 2023. godine ostao nepromenjen na 84 odsto. Istovremeno, broj dece koja nisu prmila nijednu dozu vakcine porastao je sa 13,9 miliona 2022, na 14,5 miliona 2023.
Uz to, još 6,5 miliona dece nije zavržilo ceo ciklus imunizacije i nije primilo sve tri doze, što je neophodno za uspešnu prevenciju bolesti.
Više od polovine nevakcinisane dece živi u 31 zemlji koje karakteriše krhko i nestabilno, oružanim sukobima opterećeno okruženje, i u kojima je otežan pristup osnovnim životnim potrepštinama, hrani i zdravstvenoj zaštiti.
Znak za uzbunu je i ozbiljan zastoj u vakcinaciji protiv potencijalno smrtnosnih malih boginja i trenutno u svetu protiv njih uopšte nije, ili je samo deliično vakcinisano 35 miliona dece.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejezus ocenio je da su male boginje indikator, „kao kanarinac u rudniku, koji otkriva i pokazuje nedostatke u imunizaciji koji prvo pogađaju one najranjivije“.
Prošle 2023. godine prvu dozu vakcine je primilo 83 odsto ; dece u svetu, a broj dece koja su primila i treću dozu je blago porastao na 74 odsto, što je daleko manje od 95 odsto koliko je neophodno za kolektivnu imunizaciju i sprečavanje epidamija.
Tokom 2023. godine slučajevi malih boginja, ili morbila, ospica, zabeleženi su u 105 zemalja u svetu u kojima živi približno tri četvrtine sve dece u svetu. U 91 zemlji u kojima je imunizacija uredno sprovededno, nije bilo slučajeva bolesti.
Adhanom Geberejezus je naglasio da je to „rešiv problem“. „Vakcine protiv morbila su jeftine i mogu se davati i na najtežim mestima. SZO je posvećena da sa svojim partnerima radi na tome da pruži podršku zemljama da zatvore taj jaz i što pre zaštite decu koja su najviže izložena riziku“.
Stručnjakinja SZO Ketrin O’Brajen istakla je da je u svetu u jeku pandemije korona virusa porastlo nepoverenje prema vakcinaciji i upozorila da to vodi do toga da deca umiru.
Prema njenim rečima, nepoverenje prema vakcinaciji u bogatim zemljama širi se i na druge regione, na primer onda kada ljudi koji migrantskog porekla koji žive u Evropi, u zemlje iz kojih potiču prenose lažne informacije koje su čuli.
U siromašnijim zemljama prepreku napretku u vakcinaciji predstavlja i prožirenije nepoverenje prema zdravstvenom sistemu i teži pristup vakcinaciji, a važan ometajući faktor su i oružani sukobi, rekla je O’Brajen.
Jedini tračak svetla je, kako navodi SZO, porast broja devojčica koje su se vakcinisale protiv humanog papilomavirusa (HPV), iako je i taj postotak sa 20 odsto u 2022, porastao na još uvek skromnih 27 odsto prošle godine, što je daleko od 90 odsto potrebnih ze eliminaciju raka grlić materice koji HPV izaziva.
