Globalna ekonomija će do kraja 2024. godine ostvariti najsporiji rast BDP-a u poslednjih 30 godina, pokazuje najnoviji izveštaj Svetske banke o globalnim ekonomskim izgledima, piše Nova ekonomija.
Prema jednom kriterijumu, kako piše Nova ekonomija , globalna ekonomija je na boljem mestu nego što je bila pre godinu dana jer se rizik od globalne recesije povukao, uglavnom zbog snage američke ekonomije.
Kome verovati – statistici ili sopstvenim očima: „Svaka treća osoba u Srbiji preskače obrok“ Ekonomija 08. jan 2024 108 Ekonomija 08. jan 2024 108
„U međuvremenu, srednjoročni izgledi su zamračeni za mnoge ekonomije u razvoju zbog usporavanja rasta u većini velikih ekonomija, spore globalne trgovine i najstrožih finansijskih uslova u decenijama. Očekuje se da će rast globalne trgovine u 2024. biti samo polovina proseka u deceniji pre pandemije“, navela je Svetska banka .
Troškovi pozajmljivanja za privrede u razvoju, posebno onih sa lošim kreditnim rejtingom, kako se navodi, verovatno će ostati visoki sa globalnim kamatnim stopama koje su zadržale na najvišim nivoima u četiri decenije u uslovima prilagođenim inflaciji.
Predviđa se da će globalni rast usporiti treću godinu zaredom, sa 2,6 odsto prošle godine na 2,4 odsto u 2024, skoro tri četvrtine procentnog poena ispod proseka iz 2010-ih. Predviđa se da će ekonomije u razvoju rasti samo 3,9 odsto, što je više od jednog procentnog poena ispod proseka prethodne decenije.
Kako je navela Svetska banka, zemlje sa niskim prihodima bi trebalo da rastu 5,5 odsto što je slabije nego što se ranije očekivalo.
„Do kraja 2024. godini oko 40 odsto zemalja sa niskim prihodima i dalje će biti siromašniji nego što su bili uoči pandemije kovida 19. U naprednim ekonomijama, u međuvremenu, rast je trebalo bi da uspori na 1,2 odsto ove godine sa 1,5 odsto u 2023“, navela je Banka.
Glavni ekonomista i viši potpredsednik Grupacije Svetske banke Indermit Gil rekao je da će bez velike korekcije kursa dvadesete godine proći kao decenija propuštenih prilika.
Da bi se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama i postigle druge ključne globalne razvojne ciljeve do 2030. godine, zemlje u razvoju će morati da ostvare ogroman porast investicija koje iznose oko 2,4 biliona (hiljada milijardi) dolara godišnje.
Takođe, očekuje se da će rast investicija po glavi stanovnika u privredama u razvoju između 2023. i 2024. u proseku iznositi samo 3,7 odsto, nešto više od polovine stope u prethodne dve decenije.
Izveštaj nudi prvu globalnu analizu onoga što je potrebno da se generiše održivi investicioni bum, na osnovu iskustva 35 naprednih ekonomija i 69 privreda u razvoju u poslednjih 70 godina.
Utvrđuje se da ekonomije u razvoju često ubiru ekonomski uspeh kada ubrzaju rast investicija po glavi stanovnika na najmanje četiri odsto i održe ga šest ili više godina: tempo konvergencije sa nivoima prihoda napredne ekonomije se ubrzava, stopa siromaštva brže opada, a rast produktivnosti učetvorostručen.
Druge pogodnosti se takođe materijalizuju tokom ovih procvata: između ostalog, inflacija pada, fiskalna i eksterna pozicija se poboljšavaju, a pristup ljudi internetu se brzo širi.
