Pregovarači nisu uspeli da postignu sporazum o tome kako da reaguju na sušu na pregovorima UN u Saudijskoj Arabiji, rekli su učesnici u subotu, ne ispunjavajući obavezujući protokol za rešavanje ove pošasti za koji se nadaju.
Dvanaestodnevni sastanak strana u Konvenciji Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD), poznat kao COP16, završen je u subotu rano ujutru, dan kasnije od predviđenog, dok su strane pokušavale da finalizuju dogovor.
Prije razgovora, izvršni sekretar UNCCD-a Ibrahim Thiav rekao je da svijet očekuje od pregovarača „da usvoje hrabru odluku koja može pomoći da se preokrene tok najraširenije i najrazornije ekološke katastrofe: suše“.
Ali, obraćajući se na plenarnoj sednici pre zore, Tiav je priznao da je „stranama potrebno više vremena da se dogovore o najboljem putu napred“.
U saopštenju za javnost u subotu se navodi da su strane — 196 zemalja i Evropska unija — „postigle značajan napredak u postavljanju temelja za budući globalni režim suše, koji nameravaju da završe na COP17 u Mongoliji 2026. godine“.
Pregovori u Rijadu usledili su nakon delimičnog neuspeha pregovora o biodiverzitetu u Kolumbiji, neuspeha da se postigne dogovor UN o zagađenju plastikom u Južnoj Koreji i sporazuma o finansiranju klime koji je razočarao zemlje u razvoju na COP29 u Bakuu, u Azerbejdžanu.
Rezultati su „naglasili izazove sa kojima se suočavaju globalni pregovori“, rekao je Tom Mičel, izvršni direktor Međunarodnog instituta za životnu sredinu i razvoj sa sedištem u Londonu.
„Više nego ikad, ispucani geopolitički pejzaž pokazuje se kao kamen spoticanja za proces ZP i neki glasovi se potiskuju.
„Ova pitanja dolaze u trenutku kada krize kojima su ovi samiti osmišljeni da se pozabave postaju sve hitnije.
Suše „podstaknute ljudskim uništavanjem životne sredine“ koštaju svet više od 300 milijardi dolara svake godine, saopštile su UN u izveštaju objavljenom 3. decembra, drugog dana pregovora u Rijadu.
Predviđa se da će suše pogoditi 75 odsto svetske populacije do 2050. godine, navodi se u saopštenju.
Delegat na COP16 iz jedne afričke zemlje, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o privatnim raspravama, rekao je za AFP da su se afričke nacije nadale da će razgovori proizvesti obavezujući protokol o suši.
To bi osiguralo da će „svaka vlada biti odgovorna“ za osmišljavanje jačih planova pripreme i odgovora, rekao je delegat.
„Ovo je prvi put da vidim Afriku tako ujedinjenu, sa snažnim ujedinjenim frontom, u pogledu protokola o suši.
Dvojica drugih učesnika COP16, koji su takođe tražili anonimnost, rekli su za AFP da razvijene zemlje ne žele obavezujući protokol i da se umesto toga zalažu za „okvir“, koji afričke zemlje smatraju neadekvatnim.
Autohtone grupe su takođe želele protokol, rekla je Pravina Sridhar, glavni tehnički službenik za Save Soil, globalnu kampanju koju podržavaju agencije UN.
To bi omogućilo bolji monitoring, sisteme ranog upozoravanja i planove reagovanja, rekla je ona.
Ipak, odsustvo protokola sa COP16 „ne bi trebalo da odloži napredak“, pošto nacionalne vlade i dalje mogu da izdvajaju „budžete i subvencije za finansijsku podršku poljoprivrednicima u usvajanju održivog upravljanja zemljištem i zemljištem“.
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Uoči pregovora u Rijadu, UNCCD je saopštila da 1,5 milijardi hektara (3,7 milijardi hektara) zemlje mora biti obnovljeno do kraja decenije i da je potrebno najmanje 2,6 biliona dolara u globalnim investicijama.
Prve nedelje je bilo obećano više od 12 milijardi dolara od tela kao što su Arapska koordinaciona grupa, skup nacionalnih i regionalnih institucija i Globalno partnerstvo za otpornost na sušu u Rijadu, koje treba da mobiliše javni i privatni novac za pomoć zemljama u opasnosti. .
Aktivisti su optužili Saudijsku Arabiju, najvećeg svetskog izvoznika nafte, da pokušava da ublaži pozive za postepeno ukidanje fosilnih goriva na prošlomesečnim pregovorima UN o klimi COP29 u Bakuu.
Međutim, dezertifikacija je glavni problem za Zalivsko kraljevstvo.
Zajedno sa partnerstvom za otpornost na sušu, Saudijska Arabija je pokrenula inicijative za promovisanje ranog upozorenja na peščane i prašne oluje i za uključivanje privatnog sektora u očuvanje zemljišta, rekao je saudijski ministar životne sredine Abdulrahman AlFadli u svojoj završnoj reči.
Saudijska Arabija je posvećena „radi sa svim stranama na očuvanju ekosistema, unapređenju međunarodne saradnje u borbi protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i rešavanju suše“, rekao je on.
Sridhar iz Save Soil rekla je da je Saudijska Arabija uspela da podigne profil pitanja vezanih za zemljište, koje je opisala kao „ujedinjujuće“ od pregovora o klimi u Bakuu.
„Održavanje zemljišta, poljoprivrednog zemljišta, farmera, stoke – to nije sporna tema. Niko neće reći ‘neću hranu’“, rekla je ona.
„Upotreba fosilnih goriva ili ne je veoma polarizovana tema. Ovo nije.“
