Svet je nespreman za sve veću žestinu šumskih požara izazvanih klimatskim promenama, kažu naučnici, dok požari od Severne Amerike do Evrope pozdravljaju leto na severnoj hemisferi u najtoplijoj godini u istoriji.
Šumski požari su već zapalili područje Turske, Kanade, Grčke i Sjedinjenih Država početkom ove sezone, jer su ekstremni toplotni talasi podigli temperature do gorućih maksimuma.
Dok su se dodatni resursi ulagali u poboljšanje gašenja požara poslednjih godina, stručnjaci kažu da isto ne važi za planiranje i pripremu za takve katastrofe.
„Mi još uvek sustižemo situaciju“, rekao je Stefan Doer, direktor Centra za istraživanje požara na Univerzitetu Svonsi u Velikoj Britaniji.
Predviđanje koliko će požar biti jak – ili gde i kada će izbiti – može biti izazovno, sa mnogim faktorima, uključujući lokalne vremenske uslove, koji igraju u proračunima.
Ali generalno gledano, šumski požari postaju sve veći i gore, rekao je Doerr, koji je koautor nedavnog rada koji ispituje učestalost i intenzitet takvih ekstremnih događaja.
Odvojena studija objavljena u junu pokazala je da su se učestalost i veličina ekstremnih šumskih požara udvostručili u poslednjih 20 godina.
Do kraja veka, prema izveštaju Programa UN za životnu sredinu za 2022., broj ekstremnih šumskih požara širom sveta će porasti za 50 odsto.
Doerr je rekao da se čovečanstvo još nije suočilo sa ovom realnošću.
„Očigledno nismo dovoljno dobro pripremljeni za situaciju sa kojom se sada suočavamo“, rekao je on.
Klimatske promene su glavni pokretač, iako drugi faktori kao što su korišćenje zemljišta i lokacija stambenih objekata igraju veliku ulogu.
„Ne možemo da se borimo protiv požara“
Požari ne poštuju granice, tako da su vlade evoluirale kako bi se zajednički suočile sa ovim katastrofama, rekao je Hesus San-Migel, stručnjak za Zajednički istraživački centar Evropske komisije.
EU ima snažan model podele resursa, a čak su i zemlje izvan bloka duž Mediterana imale koristi od opreme za gašenje požara ili finansijske pomoći u trenucima potrebe, rekao je San-Migel.
Ali kako šumski požari postaju sve ekstremniji, gašenje požara jednostavno neće biti rešenje.
„Dobijamo povratne informacije od naših kolega u civilnoj zaštiti koji kažu: ‘Ne možemo da se borimo protiv požara. Voda isparava pre nego što stigne do zemlje’“, rekao je San-Migel.
„Prevencija je nešto na čemu moramo više da radimo“, dodao je on.
Kontrolisane opekotine, ispaša stoke ili mehanizovano uklanjanje vegetacije su efikasni načini da se ograniči količina zapaljivog goriva koja pokriva šumsko tlo, rekao je Rori Haden sa Univerziteta u Edinburgu.
Zabrana logorske vatre i postavljanje puteva kao protupožarnih pregrada mogu biti efikasni u smanjenju početaka i minimiziranju širenja, rekao je Hadden, stručnjak za požarnu sigurnost i inženjering.
Ali takvi napori zahtevaju finansiranje i planiranje od vlada koje mogu imati druge prioritete i budžete koji nemaju dovoljno novca, a povratak nije uvek očigledan.
„Koju god metodu ili tehniku da koristite za upravljanje pejzažom… rezultat te investicije je da se ništa ne dešava, tako da je to veoma čudna psihološka stvar. Uspeh je: pa, ništa se nije dogodilo“, rekao je Haden.
‘Kratka sećanja’
Lokalne organizacije i stanovnici često preuzimaju vodeću ulogu u uklanjanju vegetacije u oblasti neposredno oko njihovih domova i zajednica.
Ali nisu svi spremni da prihvate da bi njihovo susedstvo moglo biti ugroženo.
„Ljudi ne misle da će im se to dogoditi, ali će se na kraju desiti“, rekao je San-Migel, ukazujući na istorijski hladne ili vlažne klime poput severozapada Pacifika SAD koji su bili svedoci velikih požara poslednjih godina.
Kanada se prilagodila „novoj normali“ požara na visokim geografskim širinama, dok se neke zemlje u Skandinaviji pripremaju za sve veći rizik od požara.
Ali kako najbolje rešiti pretnju ostaje otvoreno pitanje, rekao je Giljermo Rajn sa Imperijal koledža u Londonu, čak i na mestima gde je vatra dugo bila deo pejzaža.
Čak i na lokacijama koje su sveže izgorele, najjasnije lekcije se ponekad ne prenose.
„Ljudi imaju vrlo kratko pamćenje za šumske požare“, rekao je Rein, stručnjak za nauku o požaru.
U julu 2022, London je bio svedok svog najgoreg dana šumskih požara od bombardovanja iz Drugog svetskog rata, ali do kraja godine samo su akademici još uvek govorili o tome kako da se najbolje pripreme za budućnost.
„Dok se požari dešavaju, svi postavljaju pitanja… Kada nestanu, u roku od godinu dana, ljudi zaborave na to“, rekao je on.
