Švedski premijer Ulf Kristersson je „izuzetno zabrinut” zbog posledica ako se održe još demonstracija u kojima će Kuran biti oskrnavljen, rekao je on u četvrtak, usred rastućeg gneva muslimana zbog serije napada na svetiu knjigu islama, preneo je Rojters.
Napadi na Kuran u Švedskoj i Danskoj uvredili su mnoge muslimanske zemlje, uključujući Tursku, čija podrška Švedska treba da se pridruži Severnoatlantskom savezu, što je cilj Stokholma nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Kristersson je za švedsku novinsku agenciju TT rekao da su policiji podneseni dodatni zahtevi za dobijanje dozvole za održavanje protesta na kojima je ponovo planirano skrnavljenje Kurana.
„Ako im se odobri, suočićemo se sa nekim danima u kojima postoji jasan rizik da se nešto ozbiljno desi. Veoma sam zabrinut do čega bi to moglo da dovede“, rekao je on.
Švedsku ambasadu u Bagdadu upali su i zapalili 20. jula demonstranti ljuti zbog planiranog paljenja Kurana.
Kristersson je rekao da je odluka da li će dati dozvolu za demonstracije na policiji.
Švedska bezbednosna služba SAPO zadržala je procenu nivoa pretnje na 3 na skali od 5, što označava „povišenu pretnju“ tokom krize, ali njen šef je rekao da je došlo do snažne reakcije na nedavne događaje.
„Švedska je od tolerantne zemlje postala antiislamska zemlja“, rekla je Šarlot fon Esen novinarima u četvrtak.
Danska i Švedska su rekle da žale zbog spaljivanja Kurana, ali ne mogu to sprečiti prema pravilima koja štite slobodu govora.
Švedska je optužila druge zemlje – poput Rusije – da manipulišu krizom kako bi naštetile njenim interesima i nastojanjima da se pridruže NATO-u.
„U nekim zemljama postoji percepcija da švedska država stoji iza ovoga ili to odobrava. Mi ne“, rekao je švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom novinarima u četvrtak.
„To su dela koja počine pojedinci, ali to čine u okviru zakona o slobodi govora“, rekao je on.
Bilstrom je rekao da je bio u kontaktu sa ministrima spoljnih poslova Irana, Iraka, Alžira i Libana, između ostalih, kao i sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija u vezi sa trenutnom krizom.
I upravo ću sada razgovarati sa generalnim sekretarom Organizacije islamskih zemalja“, rekao je Bilstrom.
„Razgovaraćemo o ovim pitanjima i važno je naglasiti da je to dugoročno pitanje, nema brzih rešenja“, on
Vlada se suočava sa teškim balansiranjem u odbrani dalekosežnih zakona o slobodi govora, dok u isto vreme izbegava potencijalnu uvredu za muslimane.
Njenu poziciju ne olakšavaju antiimigracione Švedske demokrate, čija podrška održava koaliciju desnog centra na vlasti, iako stranka formalno nije deo vlade.
Članovi Švedskih demokrata, najveće stranke desnice, više puta su upozoravali na „islamizaciju“ švedskog društva i pozivali imigrante da usvoje „švedske“ vrednosti.
