Švedski poslanici usvojili su u sredu zakon koji jača antiterorističke zakone zemlje, za koji se očekuje da će pomoći da se Turska ubedi da odobri kandidaturu te severne zemlje za pridruživanje NATO-u, prenosi AP.
Izmene predviđaju zatvorske kazne do četiri godine za one koji su proglašeni krivim za učešće u ekstremističkoj organizaciji u cilju omogućavanja, jačanja ili podrške toj grupi. Međutim, kazna se može povećati na osam godina ako se krivično delo smatra teškim.
Zakonodavstvo dozvoljava da osoba priznata kao vođa terorističke organizacije bude osuđena na doživotni zatvor, što u Švedskoj, po pravilu, znači minimalno 20-25 godina zatvora.
Predlog zakona, koji je usvojen sa 268 glasova za i 34 protiv uz odsustvo 47 poslanika, čini nezakonitim finansiranje, regrutovanje ili javno podsticanje terorističke organizacije, kao i putovanje u inostranstvo sa namerom da se pridruži takvoj grupi.
Promene bi trebalo da stupe na snagu 1. juna.
Turska je optužila Švedsku da nije preduzela konkretne mere za obračun sa grupama koje Ankara smatra terorističkim organizacijama ili egzistencijalnim pretnjama, uključujući kurdske grupe.
Švedska vlada desnog centra zauzela je oštriji stav ne samo prema zabranjenoj u Turskoj Kurdistanskoj radničkoj partiji (PKK), već i prema paravojnoj grupi sirijskih Kurda IPG i njenom političkom ogranku PID. Turska smatra IPG sirijskim ogrankom PKK, koja već decenijama vodi pobunu na teritoriji Turske.
Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrem rekao je da postoje bliske veze između PKK i IPG/PID, te će stoga Švedska „držati distancu“ od sirijskih grupa kako ne bi narušila odnose sa Turskom.
Švedska i Finska zajedno su podnele zahtev za članstvo u NATO-u u maju 2022. godine, napuštajući decenije nesvrstanosti nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Finska je u aprilu postala 31. članica Alijanse, ali je protivljenje Turske i Mađarske zaustavilo razmatranje švedske aplikacije. NATO zahteva jednoglasno odobrenje za prijem novih članica.
