Švedska, Finska i Turska vode pregovore o NATO-u, pristaju na još sastanaka

Švedska, Finska i Turska vode pregovore o NATO-u, pristaju na još sastanaka

Turska je priznala da su Švedska i Finska preduzele konkretne korake da odgovore na zabrinutost Ankare u vezi sa njihovim kandidaturama za pridruživanje NATO-u i da će njih tri održati dalje sastanke, rekao je u četvrtak glavni švedski pregovarač u procesu pridruživanja.

Švedska i Finska su prošle godine podnele zahtev za pridruživanje NATO-u, ali su se suočile sa neočekivanim primedbama Turske koja kaže da dve zemlje imaju članove Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Ankara i njeni zapadni saveznici smatraju terorističkom grupom.

„Vidimo da je Turska priznala da su i Švedska i Finska preduzele konkretne korake u ovom sporazumu, što je dobar znak“, rekao je glavni pregovarač Oskar Stenstrom na konferenciji za novinare u sedištu NATO-a nakon što su trilateralni razgovori nastavljeni.

„Mali korak napred, ponovo su započeti razgovori i dogovorili smo se da ćemo se i dalje sastajati i ne mogu tačno da kažem kada.

Portparol predsednika Tajipa Erdogana, Ibrahim Kalin, rekao je da su koraci koje su Švedska i Finska preduzele u cilju rešavanja bezbednosnih zabrinutosti Ankare pozitivni, ali nedovoljni za ratifikaciju Turske njihove kandidature za NATO.

„Još jednom smo istakli zabrinutost i očekivanja Turske u pogledu bezbednosti“, rekao je on. „Koraci koje će zemlje preduzeti odrediće tok i brzinu ovog pitanja.

Turska je u januaru suspendovala pregovore uspostavljene kao deo trilateralnog sporazuma dogovorenog u Madridu prošle godine sa ciljem da se izgladi proces pridruživanja Finske i Švedske.

Neposredni povod je bio protest u blizini turske ambasade u Stokholmu na kojem je političar krajnje desnice spalio primerak muslimanske svete knjige Kurana.

Ali Ankara je dosledno govorila da posebno Švedska nije uspela da primeni svoj deo Madridskog sporazuma.

Stenstrom je rekao da je Švedska ispunila svoj deo pogodbe. Kao deo svojih napora da uveri Tursku da ozbiljno shvata svoje strahove od militanata, vlada će ove nedelje parlamentu predstaviti novi zakon o borbi protiv terorizma.

Novi zakon, rad na kome je počeo 2017. nakon što je kamion uleteo u masu u Stokholmu ubivši pet ljudi, kriminalizovao bi „učešće u terorističkoj organizaciji“, saopštila je vlada.