Predstojeći predsednički izbori u Rusiji 2024. godine ne donose očekivane promene u političkom pejzažu zemlje, dok većina opozicionih lidera ostaje u zatvoru ili proterana, a nezavisni mediji su blokirani.
Budući da su većina opozicionih lidera u zatvoru ili proterana, a nezavisni mediji blokirani, Kremlj održava čvrstu kontrolu nad političkim sistemom u Rusiji. Predstojeći predsednički izbori u martu 2024. godine gotovo su zagarantovani da će rezultirati učvršćivanjem pozicije predsednika Vladimira Putina (71) na vlasti, najmanje do 2030. godine.
Iako se očekuje da će Putin osvojiti peti mandat, izbori će biti praćeni pažljivo, jer će pružiti uvid u političke dinamike zemlje i stavove građana, posebno u svetlu invazije Rusije na Ukrajinu koja je trajala dve godine.
Na izborima će učestvovati svaki ruski državljanin stariji od 18 godina koji nije u zatvoru, a ukupno 112,3 miliona ljudi ima pravo glasa u Rusiji i oblastima Ukrajine pod ruskom okupacijom. Dodatnih 1,9 miliona Rusa u inostranstvu takođe ima pravo glasa.
Izlaznost na poslednjim predsedničkim izborima 2018. godine iznosila je 67,54%, dok je na parlamentarnim izborima 2021. godine iznosila 51,7%.
Glasanje će se odvijati na biračkim mestima tokom tri dana između 15. i 17. marta, prvi put u istoriji predsedničkih izbora u Rusiji. Takođe će biti omogućeno glasanje putem interneta u 29 ruskih regiona.
Navaljni, najpoznatiji ruski opozicioni lider, iznenada je preminuo u zatvoru prošle nedelje, što je ostavilo malo izgleda za ozbiljnog izazivača Putina. Opozicione grupe opisale su izbore kao referendum o odobravanju Putinovog rata u Ukrajini.
Iako su šanse za slobodne i poštene izbore male, posmatrači će pažljivo pratiti događaje kako bi razumeli političku situaciju u Rusiji u narednim godinama.
