Sjedinjene Države i ključni zapadni saveznici optužili su u petak Rusiju da koristi iranske bespilotne letelice za napad na civile i elektrane u Ukrajini, kršeći rezoluciju Saveta bezbednosti UN iz 2015. i međunarodno humanitarno pravo.
Rusija je uzvratila optuživši Ukrajinu da je osam godina napadala infrastrukturu i civile u istočnim separatističkim regionima Donjecka i Luganska, koje je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito anektirao ranije ove godine.
SAD, Francuska, Nemačka i Britanija podržale su poziv Ukrajine da generalni sekretar UN Antonio Gutereš pošalje tim koji će istražiti poreklo dronova.
Ruski ambasador Vasilij Nebenzja rekao je da su dronovi ruski i upozorio da bi istraga prekršila Povelju UN i ozbiljno uticala na odnose između Rusije i Ujedinjenih nacija.
Zamenik američkog ambasadora Džefri Delaurentis rekao je da „UN moraju da istraže bilo kakvo kršenje rezolucija Saveta bezbednosti UN – i ne smemo dozvoliti Rusiji ili drugima da ometaju ili prete UN u izvršavanju svojih obaveza.
Sukob Zapada sa Rusijom zbog napada na civile i infrastrukturu i upotrebe iranskih dronova došlo je na otvorenom sastanku saveta koji je takođe bio fokusiran na strašnu humanitarnu situaciju u Ukrajini kako se približava zima. Skoro 18 miliona ljudi, više od 40 odsto stanovništva Ukrajine, treba humanitarnu pomoć, kaže humanitarni koordinator UN Deniz Braun.
Politička šefica UN-a Rozmeri Dikarlo izrazila je ozbiljnu zabrinutost Savetu da su ruski raketni i dron napadi između 10. i 18. oktobra u gradovima i mestima širom Ukrajine ubili najmanje 38 ukrajinskih civila, ranili najmanje 117 i uništili kritičnu energetsku infrastrukturu, uključujući električnu energiju biljke.
Ona je navela saopštenje ukrajinske vlade da je pogođeno 30 odsto energetskih objekata u zemlji, pre svega u glavnom gradu Kijevu i u Dnjepropetrovskoj, Lavovskoj, Harkovskoj i Sumskoj oblasti.
„U kombinaciji sa rastućim cenama gasa i uglja, lišavanje izazvano ovim napadima preti da izloži milione civila ekstremnim teškoćama, pa čak i životno opasnim uslovima ove zime“, rekla je ona.
Dikarlo, podsekretar UN-a za politička pitanja i pitanja izgradnje mira, rekao je da su „prema međunarodnom humanitarnom pravu zabranjeni napadi na civile i civilnu infrastrukturu“. Kao i „napadi na vojne ciljeve za koje se može očekivati da će naneti štetu civilima koja bi bila prevelika u odnosu na predviđenu konkretnu i direktnu vojnu prednost“, rekla je ona.
Nebenzija je tvrdio da su raketni udari visoke preciznosti i ruske bespilotne letelice, a ne iranske bespilotne letelice, pogodile veliki broj vojnih ciljeva koji su uključivali infrastrukturu u pokušaju da degradiraju ukrajinske vojne aktivnosti.
„Naravno, Zapadu se to nije dopalo i oni su postali histerični, a tome glasno i jasno svjedočimo danas na sastanku“, rekao je ruski ambasador.
On je rekao da Zapad ne želi da se „suoči sa činjenicama“ i da priznaje da je civilna infrastruktura pogođena samo u slučajevima kada su dronovi morali da promene kurs zbog ukrajinskih odbrambenih akcija. On je rekao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana takođe pogodila civilne lokacije jer je propustila dolazne napade.
U pismu Savetu bezbednosti u sredu, ukrajinski ambasador Sergij Kislica optužio je Iran da je prekršio zabranu Saveta bezbednosti o transferu dronova koji mogu da lete 300 kilometara (oko 185 milja).
Ta odredba je bila deo Rezolucije 2231, koja je podržala nuklearni sporazum iz 2015. između Irana i šest ključnih država – SAD, Rusije, Kine, Britanije, Francuske i Nemačke – čiji je cilj obuzdavanje nuklearnih aktivnosti Teherana i sprečavanje zemlje da razvije nuklearno oružje.
Američki predsednik Donald Tramp povukao je SAD iz nuklearnog sporazuma iz 2015. 2018. i pregovori između Bajdenove administracije i Irana da se Sjedinjene Države ponovo pridruže sporazumu su zaustavljene.
Prema rezoluciji, embargo na konvencionalno oružje Iranu bio je na snazi do oktobra 2020. Ali ograničenja na rakete i srodne tehnologije traju do oktobra 2023, a zapadne diplomate kažu da to uključuje izvoz i kupovinu naprednih vojnih sistema kao što su dronovi, koji su takođe poznate kao bespilotne letelice ili UAV.
Iranski ambasador Amir Said Iravani rekao je u sredu da je „kategorički odbacio neosnovane i nepotkrijepljene tvrdnje da je Iran prebacio bespilotne letelice za upotrebu (u) sukobu u Ukrajini“. On je optužio neimenovane zemlje da pokušavaju da pokrenu kampanju dezinformacija kako bi „pogrešno uspostavile vezu“ sa rezolucijom UN.
„Štaviše, Iran je čvrsto uveren da nijedan njegov izvoz oružja, uključujući bespilotne letelice, u bilo koju zemlju“ ne krši Rezoluciju 2231, dodao je on.
Francuska, Nemačka i Britanija podržale su u petak optužbe Ukrajine da Iran isporučuje dronove Rusiji u suprotnosti sa rezolucijom iz 2015. i da se oni koriste u napadima na civile i elektrane u Ukrajini. Oni su podržali poziv Kijeva na istragu UN.
Tri evropske zemlje su u zajedničkom pismu upućenom 15 članova saveta navele da izveštaji u otvorenim izvorima sugerišu da Iran namerava da prebaci više dronova Rusiji zajedno sa balističkim projektilima.
Ni Iran ni Rusija nisu tražili prethodno odobrenje od saveta za prenos bespilotnih letelica Mohadžer i Šahed i stoga su „prekršili rezoluciju 2231“, navodi se u pismu.
SAD su poslale slično pismo, rekavši da su iranske bespilotne letelice prebačene u Rusiju krajem avgusta i tražeći od tima Sekretarijata UN koji je odgovoran za praćenje implementacije rezolucije da „sprovede tehničku i nepristrasnu istragu koja procenjuje vrstu bespilotnih letelica uključenih u ove transfere“.
Nebenzia je takođe poslao pismo u kojem tvrdi da je Dikarlo stao na stranu Zapada u sprovođenju istrage. Njegovo pismo insistira na tome da „Sekretarijat UN nema ovlašćenja da vodi, ili u bilo kom drugom obliku, da se angažuje u bilo kakvoj `istrazi`” u vezi sa Rezolucijom 2231.
