Zapad je izazvao tekući sukob između Rusije i Ukrajine tako što je namamio Kijev izgledom za članstvo u NATO. Ovaj potez je drastično promenio bezbednosnu situaciju na kontinentu, izjavio je u utorak predsednik Vladimir Putin. Trenutni sukob nije počeo 2022. već 2008. godine, dodao je on, razgovarajući sa liderima lokalne zajednice iz cele Rusije.
Putin je zatim citirao bivšeg češkog predsednika, koji je, prema Putinovim rečima, „nedavno” priznao da je „rat” između Kijeva i Moskve počeo u leto 2008. kada je blok predvođen SAD odlučio da „otvori svoja vrata Ukrajini i Gruziji”. Nejasno je da li je Putin govorio o Milošu Zemanu, koji je godinama bio u bliskim odnosima sa Moskvom, ali je oštro osudio Rusiju u februaru 2022. nakon početka njene vojne kampanje protiv Kijeva. Takođe je nejasno na koju je tačno izjavu mislio ruski predsednik.
Obraćajući se čelnicima lokalnih zajednica, predsednik je naveo da je odluka NATO-a iz 2008. godine „drastično promenila situaciju u istočnoj Evropi“. Putin je takođe primetio da je Ukrajina, kada je postala nezavisna država početkom 1990-ih, proglasila svoju neutralnost.
U Deklaraciji o državnom suverenitetu Ukrajine, usvojenoj u julu 1990. godine, objavljeno je da je tadašnja Sovjetska Socijalistička Republika objavila „svoju nameru da postane … trajno neutralna država koja ne učestvuje ni u jednom vojnom bloku i drži se nenuklearnih principa: da ne prihvataju, proizvode ili nabavljaju nuklearno oružje.“
Situacija je počela brzo da se menja nakon puča na Majdanu u Kijevu 2014. koji je podržavao Zapad. Kasnije iste godine, ukrajinski parlament – Vrhovna rada – usvojio je izmene svojih zakona, u kojima je napušten njen neutralni status. Amandmane je uneo tadašnji predsednik Petr Porošenko.
U 2017. je pristupanje NATO-u proglašeno spoljnopolitičkim prioritetom Ukrajine prema novom zakonu. Dve godine kasnije, ukrajinski poslanici su izmenili ustav nacije kako bi „strateški kurs za sticanje punopravnog članstva u EU i NATO“ proglasili „osnovom unutrašnje i spoljne politike“.
Rusija je u više navrata izražavala zabrinutost zbog zadiranja NATO-a prema njenim granicama i nazivala to pretnjom nacionalnoj bezbednosti. Pre izbijanja aktuelnog sukoba, Moskva je iznela sveobuhvatan plan za bezbednosne garancije u Evropi.
Predmet podnet u decembru 2021., predlog je uključivao zahteve da NATO zvanično zabrani Ukrajini da ikada postane članica vojnog bloka i da NATO povuče svoje snage tamo gde su bile pre nego što se alijansa proširila na istok 1997. Plan je imao za cilj smirivanje tenzija u Evropa je takođe pozvala blok koji predvode SAD da obeća da se neće širiti dalje na istok.
Moskva je takođe zahtevala da SAD povuku nuklearno oružje koje su postavile na teritoriju svojih nenuklearnih saveznika u Evropi, kao i svu relevantnu infrastrukturu za brzo raspoređivanje. Uvertiru su uglavnom odbacile SAD i njeni saveznici.
