U sivo, oblačno jutro u decembru, londonska policija postavila je najsavremeniju kameru sa veštačkom inteligencijom u blizini železničke stanice u predgrađu Krojdona i tiho skenirala lica nesuđenih prolaznika.
Upotreba tehnologije za prepoznavanje lica uživo (LFR) – koja stvara biometrijske potpise lica pre nego što ih trenutno prođe kroz listu osumnjičenih – dovela je do 10 hapšenja zbog zločina, uključujući pretnje ubistvom, bankovne prevare, krađu i posedovanje samostrela.
Tehnologija, koja je korišćena na Velikoj nagradi Velike Britanije u julu i na krunisanju kralja Čarlsa III u maju, pokazala se toliko efikasnom u ispitivanjima da vlada Velike Britanije želi da se koristi više.
„Razvoj prepoznavanja lica kao alata za borbu protiv kriminala je visoki prioritet“, rekao je ministar policije Kris Filip šefovima policije u oktobru, dodajući da tehnologija ima „veliki potencijal“.
„Nedavna raspoređivanja dovela su do hapšenja koja bi inače bila nemoguća i nije bilo lažnih upozorenja“, dodao je on.
Ali poziv da se ubrza njegovo uvođenje razbesneo je neke parlamentarce, koji žele da vladin regulator privatnosti preduzme „asertivne, regulatorne mere“ kako bi sprečio njegovu zloupotrebu.
„Nadzor prepoznavanja lica uključuje masovnu obradu osetljivih biometrijskih podataka ogromnog broja ljudi — često bez njihovog znanja“, napisali su u pismu.
„To predstavlja ozbiljan rizik za prava britanske javnosti i preti da transformiše naše javne prostore u one u kojima se ljudi osećaju pod stalnom kontrolom korporacija i vlade.
Zakonodavci navode da su lažna poklapanja tehnologije, o kojima tek treba raspravljati u parlamentu, dovela do više od 65 pogrešnih intervencija policije.
Jedno je bilo hapšenje 14-godišnjeg dečaka u školskoj uniformi, koji je bio okružen policajcima i uzet mu otisci prstiju pre konačnog puštanja na slobodu.
Poslanici su rekli da je upotreba tehnologije od strane privatnih kompanija, u međuvremenu, predstavljala „radikalan prenos moći“ sa običnih ljudi na kompanije u privatnim prostorima, sa potencijalno ozbiljnim posledicama za svakoga ko je pogrešno identifikovan.
Članovi javnosti, rekli su, mogli bi biti sprečeni da kupuju osnovne stvari poput hrane, da budu podvrgnuti nametljivim intervencijama ili da budu dovedeni u opasne sukobe sa osobljem obezbeđenja.
Prošle godine vlasnik lanca Sports Direct, Frasers Group, branio je upotrebu LFR tehnologije uživo u prodavnicama, rekavši da je ta tehnologija „značajno“ smanjila krađu u prodavnicama i smanjila nasilje nad osobljem.
Grupe za građanske slobode kažu da je tehnologija opresivna i da joj nije mesto u demokratiji.
Mark Džonson, menadžer za zastupanje Big Brother Vatch-a, upoređuje tehnologiju sa romanom pisca Džordža Orvela „Devetnaest osamdeset četiri“—portretom totalitarne države u kojoj su likovi pod stalnim nadzorom.
Tehnologija je, rekao je on AFP-u, „orvelovski alat za masovni nadzor koji nas sve pretvara u lične karte za hodanje”.
Aktivisti tvrde da tehnologija daje previše nekontrolisane moći u ruke policije, koja je dobila povećana ovlašćenja za hapšenje zbog protesta kroz Zakon o javnom redu.
Novi zakoni, koje je desničarska torijevska vlada progurala u parlament četiri dana pre krunisanja, daju policiji ovlašćenje da zaustavi protest ako veruje da bi to moglo da izazove „više od manjeg poremećaja u životu zajednice“.
Kritičari su posebno zabrinuti zbog nedostatka nadzora u sastavljanju policijskih lista za posmatranje, rekavši da su neki bili naseljeni demonstrantima i ljudima sa mentalnim problemima, koji nisu osumnjičeni za bilo kakva krivična dela.
„Stanovnim verzijama ovih alata potreban je pravni i tehnički nadzor da bi se koristile odgovorno i etički“, rekao je jedan aktivista za AFP.
„Brinem se da policijske snage nemaju taj resurs i kapacitet da to urade trenutno.
Policija kaže da se podaci o svakom ko se ne nalazi na listi za praćenje odmah i automatski brišu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova insistira na tome da zakoni o zaštiti podataka, jednakosti i ljudskim pravima striktno regulišu upotrebu tehnologije.
Ali to nije zadovoljilo protivnike, u zemlji u kojoj su prethodni pokušaji uvođenja obaveznih ličnih karata naišli na žestok otpor.
U junu 2023. Evropski parlament je izglasao zabranu živog prepoznavanja lica u javnim prostorima.
U Velikoj Britaniji, zakonodavci koji se protive tehnologiji, žele da idu dalje.
„Parlament nikada nije izričito odobrio prepoznavanje lica uživo“, rekao je poslanik konzervativaca Dejvid Dejvis, koji je svojevremeno podneo ostavku navodeći da je produženje roka pritvora osumnjičenima za terorizam bez optužbe predstavljalo kršenje građanskih sloboda.
„To je nesumnjivo sredstvo masovnog nadzora kome nije mesto u Britaniji.
